Ukinuto vanredno stanje, ali koliko se život vratio u normalu?

Nakon 53 dana vanrednog stanja, Subotica se ponovo budi sa potpunom slobodom kretanja. I dok su preko dana gradske ulice žive, tokom večernjih časova su pretežno (još uvek) puste, što dovoljno govori koliko je zabranja kretanja ostavila traga u svima nama. Ipak, sugrađani sa kojima smo razgovarali kažu da se danas osećaju rasterećenije, ali da je o povratku u normalne tokove života još rano govoriti.

- Promenilo se jedino to što idemo u šetnju nakon 18 časova kao i pre, u prirodu. Masku i dalje nosim kad idem u prodavnicu, ali me gledaju čudno jer je nema niko. Ostalo je sve isto. Isto ne radim, jer dete ne možemo da nosimo kod baka i deka, a uslovi da dete odvedeš u vrtić su pooštreni i gotovo nemogući - kaže naša sugrađanka Ksenija.

- Ova skoro dva meseca su mi relativno brzo protekla, jer sam imao pregršt obaveza koje su me sprečavale da razmišljam o lošim aspektima. Zbog prirode posla, dosta sam se kretao, ali mi prestanak policijskog časa i relaksacija mera pomalo dođu kao nešto na šta se treba privikavati, kao da je ta "sloboda" bila tako davno da je se moramo prisećati. Gledam ljude oko sebe, život se polako vraća u normalu, postoje grupe ljudi koje su različito doživele ovo stanje i verujem da život posle ovog iskustva više neće biti isti, ali gledam to sa vedrije strane, da ćemo više ceniti život, slobodu i ljude oko sebe - objašnjava Goran.

- Imam osećaj da je sve došlo naglo. Kao što je naglo uvedeno vanredno stanje i sve zabranjeno, tako je naglo ukinuto i sve dopušteno. Imam određenu dozu straha da će se zbog toga virus vratiti i ponovo raširiti, zbog čega ne mogu da se opustim i budem mirna. Maske i rukavice ću nastaviti da nosim, a održavanje socijalne distance mi je sad već prešlo u izbegavanje ljudi - dodaje Julijana, naša sugrađanka.

- Promenio se samo taj osećaj, da je sada nekako lakše, jer ukidanje vanrednog stanja daje nadu da zaista idemo ka boljem. Dok je sve ovo trajalo, povremeno sam imala dilemu da li ćemo se svi stvarno zaraziti, naročito ako duže gledam vesti, zbog čega sam po prvi put ostavljala telefon van domašaja ruke i naučila da ignorišem poruke koje mi stvaraju tenziju. Sad se osećam rasterećenije i drago mi je da imam slobodu da se krećem tokom celog dana, iako ne moram da je iskoristim - jasna je Biljana.

Stanje u kojem smo živeli 53 dana, psiholozi definišu kao visokostresnu kriznu situaciju u kojoj se naš svakodnevni život menja u drastičnoj meri. Prema rečima Borisa Telečkog, kako je uvođenje restriktivnih mera iziskivalo prilagođavanje i prihvatanje, tako i njihovo popuštanje zahteva da se postepeno vratimo normalnim tokovima života.

- To je zaista individualno, odnosno svako reaguje na drugačiji način. Neko je jedva dočekao da se vrati svojim ustaljenim aktivnostima i njemu će biti lakše, ali je potpuno normalna reakcija i ova obazrivost, pa čak i strah koji je prisutan među ljudima. Savet je da se svako drži svog tempa i da se ponaša u skladu sa svojim stanjem, jer posle dva meseca ograničene slobode kretanje, ovo sada predstavlja veliku promenu i zato je važno da ispratimo svoja osećanja i da ne stvaramo sebi nikakav pritisak. Rekao bih da je ključna reč postepeno, što i struka, odnosno lekari i epidemiolozi savetuju - kaže Telečki.

Vanredno stanje je ukinuto u sredu, posle gotovo 11 sati rasprave u najvišem zakonodavnom telu Srbije. Time je van snage stavljeno 11 uredbi, a od mera je ostalo održanje socijalne distance od dva metra i izbegavanje direktnog kontakta, poput rukovanja i zagrljaja. Upravo to može biti jedna od poteškoća u normalizaciji života, ističe psiholog, ali dodaje da uvek postoje alternativni načini iskazivanja bliskosti.

- Mi smo socijalna bića, stoga nam je taj segment vrlo važan i svakako da nakon svog ovog stresa može dodatno da nas uzdrma i rastuži, pogotovo ako neko jako dugo nije video blisku osobu i ima izraženu potrebu za nadoknadom prisnih kontakata. Uvek možemo da smislimo neki alternativan način da iskažemo tu bliskost, a da ne rizikujemo previše. Ovde je komunikacija jako bitna i koliko smo rečima u mogućnosti da iskažemo svoja osećanja, dok će se rukovanje i zgrljaji vraćati postepeno, u skladu sa informacijama kojima budemo raspolagali na dnevnom nivou o broju obolelih, ali i o svom zdravstvenom stanju i nama bliskih ljudi - zaključuje Telečki.