Uloga Bunjevaca u prisajedinjenju – vek kasnije
Kolika je bila uloga Bunjevaca u prisajedinjenju Vojvodine 1918. godine? Unuk čuvenog Mije Mandića, koji je dobio ime po dedi, kaže da je najzaslužniji pop Blaško Rajić, zahvaljujući čijem zalaganju je izdejstvovano prisajedinjenje ovih krajeva, a Bunjevci dobili na značaju i postali konstitutivan narod nove države.
- On je bio narodni pop koji se zalagao da Bunjevci, ali i ostali Sloveni uđu sa ove teritorije u zajedničku državu. On je povodom toga prvo boravio u Zagrebu, pa je iz Zagreba otišao na sastanke koji su se vodili povodom biranja za Narodnu skupštinu i opredelio se da se direktno prisajedinimo Kraljevini Srbiji - rekao je Mijo Mandić.
Jedan od najznačajnijih datuma za Bunjevce, svakako je 25. novembar 1918. godine, budući da su odabrali najbolje za svoj narod, što će i istorija kasnije pokazati, istakla je predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta, Suzana Kujundžić Ostojić.
- Ako razmišljate danas da li smo uradili dobro ili loše, možda je najbolji primer ako pogledamo naše Bunjevce u Mađarskoj. Mislim da je to najbolji odgovor. Dakle, u onom biranju, jer nismo bili u mogućnosti da pravimo svoju državu, mi smo kao nacionalna manjina pokupili sve svoje snage i pomogli drugom narodu da napravi svoju državu, za koju mi danas kažemo da je matična - istakla je Kujundžić Ostojić.
Povodom stogodišnjice od prisajedinjenja, Bunjevački kulturni centar "Bajmok" snimio je dokumentarni film koji govori ne samo o značaju Bunjevaca u Narodnoj skupštini, već i o tome kako se Austro-Ugarska odnosila prema njima, ali i šta se sa ovom manjinskom zajednicom dešavalo kasnije, nakon Drugog svetskog rata, pa sve do današnjih dana.
- Sve to, kako je teklo, koji problemi su se pojavljivali i kako je to običan narod shvatio, mi smo pokušali u ovom filmu da prikažemo, ali i da kažemo šta se desilo posle 1920. godine sa Bunjevcima, šta se desilo 1945. godine sa Bunjevcima i šta se sa Bunjevcima još uvek danas dešava - objasnio je Branko Pokornić, predsednik Bunjevačkog kulturnog cetra "Bajmok".
Inače, u Velikoj narodnoj skupštini učestvovalo je čak 84 delegata Bunjevaca, od kojih su mnoge bile i žene.
