Umeće pravljenja Božićnjaka - veština koja se prenosi s kolena na koleno

Brašno, kvasac, mleko i šećer, glavni su sastojci Božićnjaka, koji se mora dobro umesiti da bi testo bilo raskošno. Dok ga "zakuvava", Marija Bošnjak Maca iz Male Bosne nam skreće pažnju da se sam kolač pravi od sedam delova, od kojih se tri, koji simbolizuju Oca, Sina i Svetog Duha, upletu u oblik krsta koji se završava na gornjoj strani Božićnjaka.

- Božićnjak pravim kao dete od pete godine sa majkom, a posle i sama. Majka mi je živela 95 godina, pa sam mogla dosta toga da naučim od nje i da zapamtim - priča nam Marija dok testo provlači kroz ruke. - Božićnjak je kultni kolač koji se pravi samo za Božić. On se pravi na Badnje jutro i tako se umesi da bude fin i sladak, a ukrašen je reljefnim figurama koje se prave od vode, brašna i sa malo soli. Na kolač uvek ide porodica, Marija, Josip i mali Isus, a tu su i pastiri, ovce, ptice, guske i mora da bude pet ruža koje simbolizuju Isusove rane. Zapravo je to Bethlehem koji je u crkvi, prenesem na tom kolaču.

Da bi od testa mogle da se naprave figure, domaćicama je potrebno mnogo iskustva, ali i dobro brašno. Kako prepričava naša sagovornica, zbog toga što je danas brašno drugačije, pretežno koristi mešano, odnosno pola oštro, pola meko, koje kada sjedini sa vodom i malo soli, mora nekoliko puta dnevno da umesi, sve dok ne dobije teksturu gline. Tada se figure gotovo same oblikuju, jer testo ne puca i ne raste, zbog čega figure i nakon pečenja ostaju istog oblika.

- To je onda bilo zadovoljstvo za decu, da prave te figure. Uživali smo u tome i tako su mlađi naraštaji učili, a posle i prenosili s kolena na koleno - priseća se Marija, koja čačkalicama pričvršćuje figure za kolač. - Potrebna je ljubav, kao i u svakom poslu koji radite. Ako utkate ljubav, onda sve bude kako treba. Kao deca kad smo pravili te figure, to baš i nije ličila guska na gusku, ovca na ovcu, ali si zamislio da je to ta životinja. E sad, tokom godina napreduješ i u današnje vreme svi ranije napravimo i sušimo figure i sad one izgledaju lepo.

Nakon što se i poslednja figura pričvrsti, Božićnjak se premazuje jajetom i stavlja u peć. Gotov kolač se stavlja pod jelku i tako stoji sve do Nove godine ili Sveta tri kralja, kada se konačno načinje.

- Mi smo ceo praznik gledali u taj kolač  - priča Marija kako je izgledalo iščekivanje prvog parčeta Božićnjaka. - Jede se tako što se lomi. Prvo se poskidaju figure ako su suve i raseče se sa donje strane. Nalije se vina i onda se na glavi najmlađeg deteta razlomi kolač i svako dobije po komad. Kad se kolač pravi, onda se u njega stavlja i novčić, a onaj ko u kolaču nađe novčić biće srećan cele godine, to je neko verovanje.

Marija se danas trudi da ovo umeće ne samo prenese i sačuva unutar porodice, već ga s radošću prenosi i mlađim naraštajima kroz radionice koje organizuje u školama. Kako kaže, deca su više nego zainteresovana, a zahvaljujući njima, Božićnjak se vratio u mnoge kuće.

- Kako su na radionici naučila da prave, deca onda uspeju da nagovore i mamu da pravi sa njima kući i tako, neću da kažem da se sada Božićnjak vratio, jer on nikada nije ni odlazio, nego ga u više porodica sada ima, dok ga na salašima svaka kuća redovno pravi i on je na neki način i ponos domaćina - poručuje Marija.