Umesto na času, prvaci sede u boravku

Roditelji đaka iz Subotice protestuju zbog uvođenja nastave na nemačkom jeziku jer deca propuštaju fizičko, muzičko i likovno

Subotica je prvi grad u Srbiji u kojem od 1. septembra učenici prvih razreda osnovne škole pohađaju bilingvalnu nastavu na srpsko-nemačkom i mađarsko-nemačkom nastavnom jeziku. U prvi razred Osnovne škole „10. oktobar” upisano je 40 đaka, od kojih je 26 u odeljenju na srpsko-nemačkom jeziku.

Tim povodom, redakciji "Politike" obratili su se roditelji đaka koji su, kako kažu, bili prinuđeni da svoju decu upišu u ova odeljenja iako nisu želeli da njihovi mališani slušaju nastavu na nemačkom jeziku jer u školi ne postoji odeljenje samo za đake na srpskom niti mađarskom jeziku. Bilingvalne škole su u obavezi da minimalno 30 a maksimalno 45 odsto nastave organizuju na stranom jeziku koji je izabran.

– Mi u potpunosti pozdravljamo ove inovacije i napredak u obrazovanju. Međutim, sada deca koja su se prilikom upisa u prvi razred opredelila da nastavu slušaju na srpskom jeziku, za vreme časova likovnog, fizičkog i muzičkog (koji se održavaju samo na nemačkom jeziku), sede u boravku. Postavljamo pitanje da li je moguće da u Srbiji postoji osnovna škola u kojoj deca ne mogu da se upišu u prvi razred u kojem će se nastava održavati na srpskom jeziku? Ako su se i upisali oni su u potpunosti diskriminisani, čime se krši nekoliko zakona – kažu roditelji koji su insistirali na anonimnosti.

Direktorka škole, mr Gizela Romić, nije bila voljna ni da sasluša pitanje „Politike” do kraja i samo je kratko rekla „da ima puno posla”.

Zahvaljujući profesoru Rudolfu Vajsu, koji je i predsednik Nemačkog narodnog saveza, razjašnjenje smo dobili od pomoćnice gradonačelnika Subotice, zadužene za kulturnoobrazovnu delatnost i racionalizaciju školske mreže – Ljubice Kiselički.

– Tačno je da u ovoj školi nema odeljenja na srpskom jeziku, ali su odmah pored nje još dve škole, na udaljenosti od samo 375 metara, tako da nije problem da se dete upiše u odeljenje samo na srpskom ili samo na mađarskom jeziku. Mi znamo za ovaj slučaj, reč je o roditeljima dva deteta kojima smo predlagali da prebace decu u drugu školu u istom dvorištu, ali su oni to odbili – kaže pomoćnica gradonačelnika.

Ona objašnjava da je Subotica ušla u projekat bilingvalne nastave zbog dolaska velikog broja investitora s nemačkog govornog područja i doseljavanja njihovog menadžmenta s porodicama. Zahvaljujući donaciji nemačke ambasade od 10.000 evra, škola je adekvatno opremljena, stigla su i dva profesora iz Nemačke, a lokalna samouprava je obezbedila prevoz do škole.

– Mi od ovog projekta svakako nećemo odustati, jer su i deca i roditelji apsolutno oduševljeni idejom i kažu da je privilegija što imaju mogućnost da uče na tri jezika – kaže Kiselički i dodaje da će ponovo pokušati da se pronađe neko rešenje kada deca krenu u drugi razred.

Rudolf Vajs, predsednik Nemačkog narodnog saveza, kaže za naš list da treba uvek biti jako oprezan sa ovakvim stvarima i da i oni kao organizacija, dobro proveravaju kada se neko žali po nacionalnom osnovu.

– Znamo da mnogi u Subotici nisu bili oduševljeni idejom o bilingvalnoj nastavi, iako je dosta firmi iz Nemačke došlo u ovaj grad i otvorena su mnoga nova radna mesta. Ima mnogo protivnika zajedničkog života, a neki od njih ne prezaju ni da manipulišu decom – izričit je Vajs, koji je u urednik emisije „Naš glas” koja se na nemačkom jeziku emituje na talasima Radio Subotici.

Na naše pitanje koliko ima Nemaca u Srbiji, on kaže da se 3.901 osoba izjašnjava kao Nemac, a od toga broja 3.154 njih živi u Vojvodini. Po njegovoj oceni, pripadnici nemačke manjine veoma dobro žive, naročito u Subotici, gde imaju čak i svoje obdanište, svoj radio program, kulturni centar i da sve to navode kao primer svaki put kada krenu van granica.

Kako je na prošloj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta, kada je vraćen na doradu nastavni plan za češki jezik, pojasnila pomoćnica ministra prosvete i nauke Vesna Fila, u Srbiji ima 19 saveta nacionalnih manjina, a postoje tri modaliteta učenja: na maternjem jeziku, bilingvalno, i na srpskom jeziku, uz izučavanje maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture.

Na pitanje o konkretnom slučaju, u Ministarstvu prosvete i nauke su nas uputili na pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje, odakle u toku jučerašnjeg dana nismo dobili komentar.

U Vojvodini je inače, od 1. septembra prvi put uvedena bilingvalna nastava na srpskom i na engleskom jeziku u tri osnovne škole u Vrbasu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici. Kako je na početku školske godine rekao zamenik vojvođanskog sekretara za obrazovanje dr Zoltan Jegeš, unapređivanje obrazovanja bilingvalnom nastavom je pravac koji je standard u mnogim evropskim zemljama.

Sandra Gucijan