Umesto pasa, zatvaraju azil!
Mirno nedeljno popodne na Radijalcu narušio je lavež krupnog vučjaka i bolno skičanje znatno manjeg psa, kojeg je vlasnik izveo u šetnju. Pošto junoša nije imao pik na ljude, nego samo na pripadnike svoga roda, verovatno će zauvek ostati tajna šta je tome bio uzrok, ali posle prvog napada usledilo je još nekoliko, pa su građani pozvali komunalnu policiju, a ona nadležne u „Čistoći i zelenilu", koji su po Gradskoj odluci zaduženi da hvataju pse i smeštaju ih u prihvatilište, popularno poznato kao „azil za pse".
Tek onda je nastala drama, koja je trajala puna dva sata, jer ekipa Javnog komunalnog preduzeća, zbog rešenja republičke veterinarske inspekcije, kojom se zabranjuje rad Prihvatilištu za privremeni smeštaj pasa i mačaka lutalica, od 23. januara više ne sme da ih uklanja sa ulica i odvodi u azil! Komunalnom policajcuMilanu Ostojiću i radniku „Čistoće" Čedi Petroviću zapala je dužnost da prave društvo vučjaku, inače mirnom u društvu ljudi, i da upozoravaju vlasnike koji svoje kućne ljubimce na tu stranu povedu u šetnju.
Ko zna koliko bi ovo „druženje" trajalo, da se na uglu Aleje i Šumske ulice baš tada nije pojavila Jasna Pušinsa svoja dva mešanca maltezera, što je bilo dovoljno da se vučjak pretvori u pobesnelu zver i nezaustavljivo kidiše na mališane. Jasna je, uz pomoć policajca i radnika „Čistoće", potražila spas u ulazu obližnje zgrade, ali je napadač ipak uspeo da zgrabi jednog od njenih ljubimaca. Nastala je borba za Švrćin život:
- Shvatila sam da je pas van kontrole, i da nije bilo onog čoveka, Čede Petrovića, on bi mi iskidao oba psa. Ja sam bila spremna da se bacim na vučjaka, ali mi nisu dozvolili, a Čeda mu je Švrću bukvalno iščupao iz njuške! Na obe butine ima tragove zuba, ali pošto maše repom, kičma mu nije povređena. Ovo je prvi put za pet godina od kada imam pse da smo ovako nešto doživeli, i pitanje je koliko će njima trebati snage i hrabrosti da ponovo krenu u šetnju - izjavila je vlasnica maltezera Jasna Pušin neposredno posle događaja.
Nakon ovoga, uprkos zabrani inspekcije i mogućnosti da za to odgovaraju, nadležni rešavaju da je dosta bilo pseće koride i vučjak je, pristojnom i nenasilnom metodom, smešten u kombi, a onda prebačen u Prihvatilište, u kojem i sada boravi iako je „nelegalno pritvoren"!
- Povređenih ljudi nije bilo, ali povređenih pasa jeste. Ja sam rekao da se pas skloni i preuzeo sam odgovornost na sebe, pa su radnici „Čistoće" stavili psa u vozilo i odneli ga u azil, iako za to nemaju rešenje - rekao je Zoran Prćić, načelnik Sekretarijata za inspekcijsko-nadzorne poslove kojem pripada i komunalna policija.
Što se tiče vučjaka koji je sklonjen sa ulice, on nije čipovan, ali se radi na otkrivanju vlasnika protiv kojeg će biti podneta prijava. Međutim, kako se to dogodilo da usred zime, kada je na ulicama najviše pasa-lutalica (mada njihovi profesionalni zaštitnici vole da kažu „napuštenih", što ne menja ništa na stvari), kada su gladni, ozebli i često razjareni, inspekcija donese zabranu rada Prihvatilišta, u kojem je smešteno, koliko nam je poznato, oko 350 problematičnih četvoronožaca?
- Zabrana Republičke veterinarske inspekcije od 23. januara ove godine odnosi se na rad Prihvatilišta, što znači da nije zabranjeno hvatanje pasa, ali jeste rad objekta u kojem uhvaćeni psi treba da se smeste i na rešavanju tog problema se radi, a u međuvremenu tamo se nalaze psi koji su uhvaćeni pre zabrane - preciziraSuzana Dulić iz Sekretarijata kojem pripadaju i komunalni poslovi.
U samom rešenju inspekcije se navodi da je 5. novembra 2012. godine naloženo JKP „Čistoći i zelenilu" iz Subotice da podnese zahtev Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede za upis u Registar objekata. „Zahtev je podnet, međutim podnosilac nije bio u mogućnosti da prikaže svu potrebnu dokumentaciju koja je potrebna za pokretanje postupka i zbog toga je njihov zahtev odbačen", stoji u rešenju o zabrani. „Nije dozvoljeno da se životinje drže u objektima koji nisu upisani u Registar objekata i ne ispunjavaju veterinarsko-sanitarne uslove", sledi u zaključku.
Da li i zbog čega posle toliko godina Prihvatilište nije upisano u pomenuti registar, i da li zaista ne ispunjava veterinarsko-sanitarne uslove za pružanje smeštaja životinjama, pitanja su na koja nadležni iz „Čistoće i zelenila", ali i gradskih službi, treba da odgovore. Kao i koliko nas staje briga o možda pet do deset odsto od ukupnog broja pasa-lutalica koji se mogu sresti na subotičkim ulicama, jer se nezvanično pominju sume koje daleko prevazilaze one koje se godišnje izdvajaju za rad - narodnih kuhinja!
Azil na meti
Javna je tajna da je Prihvatilište još od pre desetak godina kada je otvoreno bilo stalno na meti raznoraznih organizacija za zaštitu životinja, naročito jedne. Godinama se radilo pod pritiskom i pretnjama tužbama, zahtevima da se životinje drže i neguju pod uslovima koji za naše prilike dostižu, pa i prevazilaze evropske standarde.
U azilu u Ganjo šoru o tome nerado govore, ali upravo na zahtev psećih dušebrižnika morali su da formiraju pravu „zatvoreničku kartoteku", i ona postoji, verovali ili ne, sa fotografijom i ličnim podacima za svakog psa. Nju su zaštitari redovno proveravali, da ne bi neki pas slučajno „nestao", a njihovo „uspavljivanje", čak i kada je potpuno opravdano, izjednačava se sa krivičnim delom. Išlo se čak toliko daleko da su aktivisti nalagali koje i kakve vakcine i injekcije moraju da se nabave da bi se psi negovali, koliko god da to košta.