Umesto stipendija hrana za đake

Zvuči šokantno i neverovatno da neko ne može svojoj deci da priušti hranu, ali u školi „Đuro Salaj“, kojoj je upućena pomoć pomenutog udruženja, tvrde da je to žalosna realnost, jer gotovo svako treće dete živi u uslovima gde je hrana veliki problem. Ponekima je to bio i jedini obrok koji su u toku dana konzumirali.

- Imala sam dosta dece koja su mi dolazila na poslepodnevnu nastavu gladna, jer sve do tada nisu ništa jela. Ja sam onda rešila da se obratim za pomoć Udruženju Deže Kostolanji, a kada smo krenuli da delimo užinu, počela su da se javljaju i mnoga druga deca i ispostavilo se da ono što smo pripremili nije dovoljno. To je zaista strašno, jer ta deca ne mogu ni pratiti nastavu ako su stalno gladna. Na žalost, situacija je takva da 20 do 30 odsto živi tako siromašno da nemaju ni za hranu. Reč je uglavnom o radničkim ili seljačkim porodicama, ili onima gde su čak oba roditelja nezaposlena... Mnogi uz to ne samo da nemaju za hranu već ni za odeću. Dešavalo se ponekad da neko dete ne dođe u školu zato što nije imalo cipele. Mi učitelji zato odeću svoje dece koju su ona prerasla donosimo svojim đacima - kaže Anastazija Flejs, učiteljica u školi „Đuro Salaj“.

Udruženje „Deže Kostolanji“ je počelo ovu humanitarnu akciju po ugledu na kampanju pokrenutu u Mađarskoj, kojom su obuhvaćene sve škole, a čiji je cilj da se obezbedi hrana za svu gladnu decu. Njihov princip je da se siromašnim roditeljima doniraju namirnice, ali i seme i domaća sitna stoka za uzgoj, kako bi sami mogli pripremiti hranu za decu.

- Mi zasad imamo pomoć iz gradskog i pokrajinskog budžeta, što čini oko 80 odsto naših ukupnih sredstava, a samo dvadesetak odsto dobijamo iz donacija. Nažalost, naša privreda je u takvom stanju da nije baš spremna za humanitarna izdvajanja, i zato bi država trebalo da kao u razvijenim zemljama sve donacije izuzme iz poreza, što bi bi dobar motiv i našim privrednicima. Mi ćemo svakako ovog leta krenuti u kampanju kako bismo animirali sve građane. Ovaj deo Subotice u kojem se nalazi škola Đuro Salaj je tradicionalno siromašniji, i tu su uvek postojali socijalni problemi, ali mislim da se i u drugim školama mogu sresti deca koja dolaze gladna u školu, i svima njima svakako treba pomoći - kaže Karolj Kovač.

Učiteljica Anastazija Flejs navodi da je i škola nameravala da pokrene širu akciju, zatraži pomoć od građana, jer sama ne može rešiti ovaj problem. „Mi često ne vidimo tako jednostavne stvari, ne vodimo računa o tim osnovnim stvarima zato što nam se čini da je logično da bar za hranu svako ima. A nema“, kaže Anastazija Flejs.