Upis nekretnine u katastar nije legalizacija objekta

„Legalizacija objekata za 100 evra", „Do legalizacije sa samo dva papira" - samo su neki od naslova koji su ovih dana preplavili stranice štampe, a ni nadležni republički funkcioneri ne razlikuju se u izjavama. Uglavnom sve se svodi da će na osnovu novog Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima, „divlje" sagrađene kuće u Srbiji biti upisane u katastar, i samim tim problem legalizacije će biti rešen. Da li je to baš tako, i šta predviđa Zakon koji je stupio na snagu 16. marta?

- Jedna od većih zabluda kod ovog Zakona u odnosu na legalizaciju je ta što se bespravno izgrađeni objekti evidentiraju i upisuju u katastar, dakle stiče se pravo svojine, a legalizacija je postupak koji znači uvođenje objekta u legalne tokove. Ovaj Zakon u stvari omogućava da se objekti koji postoje i koji su sagrađeni bez građevinske odnosno upotrebne dozvole mogu upisati u posedovne listove prema određenim kategorijama, recimo stambeni objekat do 300 kvadrata, stanovi u zgradama do 200 kvadratnih metara, poslovni prostori do 100 kvadrata, garaže do 30 kvadrata, uz potrebnu dokumentaciju. A to su računi za struju, vodu i slično. Moram da napomenem da to još uvek nije legalizacija objekta jer u posedovnim listovima u listu o teretu ili u napomenama će stajati da je objekat sagrađen bez građevinske dozvole i da je bez upotrebne dozvole, dakle, to će omogućiti građanima da nastave legalizaciju. Prema tome, nije reč o legalizaciji objekata nego evidentiranju vlasništva - kaže Zoran Ćopić, šef Službe za građevinarstvo.

Kako će se ovaj Zakon odraziti na promet nekretnina i šta će značiti kada je reč o izgradnji odnosno uvođenju komunalne infrastrukture, konkretno vodovoda, kanalizacije, struje, da li će vlasnici ovih bespravno podignutih objekata moći da dobiju dozvolu za to?

- Što se tiče prometa nekretnina, Zakon predviđa u članu 11 stav 2 da onaj ko ovako upisan objekat, sagrađen bez građevinske dozvole, prodaje, mora da priloži sudu prilikom overe ugovora o kupoprodaji dokaz o plaćenim komunalijama, što je bio glavni problem i kod legalizacije zbog tog troška. Ali druga stvar je pitanje koje još ovde nije razjašnjeno i to je pitanje prakse: da li će banke prihvatati ove upise za stavljanje hipoteke prilikom odobravanja kredita? Prvenstvena želja vlasnika ovakvih objekata je da mogu da slobodno raspolažu svojom imovinom, da je stavljaju u promet odnosno da dižu kredite po tom osnovu. Takođe ovaj Zakon ne precizira što ako je objekat nelegalno sagrađen na tuđoj parceli, odnosno na zemljištu koje je privatno ili javno? Jer, vlasništvo nad parcelom se ne upisuje na vlasnika objekta dok se vlasništvo nad objektom upisuje i tu postoji rok od dve godine gde on treba da razreši sa vlasnikom imovinske odnose, što je prilično nejasno kako će se raditi mada se očekuju neka podzakonska akta koja će verovatno to pojednostaviti ili objasniti. Pitanje uvođenja infrastrukture kao što su vodovod, kanalizacija, struja, ovim Zakonom nije nešto posebno obrađeno. Zakonom o planiranju i izgradnji se, naime, dozvoljava da se objekti koji su nelegalno sagrađeni mogu privremeno uključiti do završetka legalizacije, tako da gledajući te odredbe to i dalje stoji, s tim što po ovom upisu nije razjašnjeno da li sada već samim upisom svojine to postaje trajni priključak ili je i dalje privremen? U Službi za građevinarstvo nismo još o tome razgovarali ni sa javnim preduzećima niti je ko postavio pitanje zakonodavcu, koliko je meni poznato - kaže Zoran Ćopić.

Koje su obaveze Službe za građevinarstvo u pogledu sprovođenja ovog Zakona?

- Donošenjem Zakona predviđeno je da ceo postupak prelazi u nadležnost Republičkog geodetskog zavoda, odnosno u Katastar opštinske službe, koja će vršiti evidentiranje. U roku od 90 dana Služba za građevinarstvo je dužna da dostavi Katastru zahteve koji su podneti u prethodnim rokovima za legalizaciju. Zbog toga što ti zahtevi ujedno predstavljaju i prijavu za upis i evidentiranje, znači oni koji su već pokrenuli legalizaciju ne moraju posebno podnositi zahtev za evidentiranje ovih objekata nego se njihov zahtev za legalizaciju smatra zahtevom za evidentiranje. Ali, nedostaju, kažem, podzakonska akta koja će to pojasniti, jer ni mi ne znamo koje sve dokumente treba da dostavimo, po ovom Zakonu gledano to je samo zahtev i eventualno geodetski snimak objekta ukoliko postoji. Ukoliko ne postoji, stranka je dužna da sačini geodetski snimak objekta i da donese neke od dokaza o vlasništvu koji su zakonom predeviđeni. Rok za to je 31. decembar 2014. godine. Novina je i to da i oni koji do sada nisu podneli zahtev za legalizaciju mogu u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog Zakona, dakle do polovine marta naredne godine, da podnesu zahtev Republičkom geodetskom zavodu za evidentiranje odnosno upis prava svojine na nelegalno izgrađenim objektima - objašnjava Zoran Ćopić.

Koliki su troškovi upisa?

Prema izjavi pomoćnice ministra građevine Aleksandre Damjanović, troškovi upisa bespravno sagrađenih objekata u katastar, na osnovu novog Zakona koji će omogućiti legalizaciju, iznosiće između četiri i 14 hiljada dinara. Ona je objasnila da zainteresovani građani koji nisu ranije predali zahtev za legalizaciju bespravno sagrađenih objekata do 11. septembra 2009. godine, na koje se odnosi zakon, mogu već sada da podnesu zahtev katastru nepokretnosti na teritoriji opštine gde se nalaze bespravni objekati. Pošto nemaju ništa, njima je pored zahteva potrebna skica propisana zakonom, koju izgrađuje ovlašćena registrovana geodetska firma. Izrada tog snimka odnosno skice koštaće između sedam i 10 hiljada dinara, a na te troškove treba još dodati i troškove koje naplaćuje katastar nepokretnosti za upis prava svojine, koji sada iznose između četiri i sedam hiljada dinara po objektu odnosno po jednom upisu prava svojine.