"Urbani vrtlog" proširuje pešačku zonu

Šta je to novo što donosi Projekat za urbanističko-arhitektonsko oblikovanje i uređenje prostora koji obuhvata ono što nazivamo „srce grada“, ili najuže zaštićeno gradsko jezgro, autori ovog plana obznanili su novinarima na konferenciji održanoj prošli ponedeljak u Zavodu za urbanizam.

Projekat, koji potpisuje Karolj Terteli, diplomirani inženjer arhitekture, odgovorni planer u Zavodu za urbanizam, predstavlja modifikaciju prvonagrađenog rada na konkursu za uređenje centra grada, koji je Direkcija za izgradnju grada sprovela pre nekih pola godine.

- „Obuhvaćeni su Trg Republike, Trg Slobode, Trg dr Zorana Đinđića i ulice Korzo, Štrosmajerova, Matije Korvina (bivša Engelsova), Age Mamužića, Ernea Lanjija i Albe Malagurskog. Cilj je da se ovo centralno gradsko jezgro pretvori u jedinstvenu urbanističku celinu kroz oblikovanje urbanog mobilijara i prvenstveno popločavanje.  Ovim projektom mi unapređujemo to gradsko jezgro pešačke zone koje se nije menjalo od 80-ih godina prošlog veka. Ideja je da se od „Sunčanog sata“ zamisli jedan takozvani „urbani vrtlog“ iz kojeg prstenasto kreću pešački koridori prema ulici Korzo, kao glavnoj pešačkoj zoni, zatim Malom korzou, odnosno Trgu Republike, prema Otvorenom univerzitetu i, nasuprot, duž severne fasade Gradske kuće prema Štrosmajerovoj i ulici Petra Drapšina. To su primarne trase buduće pešačke zone koja će sa proširenjem na Štrosmajerovu, Aginu, Albinu i Matije Korvina, sa kolsko-pešačkim saobraćajem, činiti ambijentalnu celinu “, kaže Karolj Terteli.

Popločanje će biti izvedeno tako da više neće biti denivelacije ulica, neće biti izdvojenih trotoara ili biciklističkih staza, nego će one predstavljati jedan plato na kojem će sam način popločavanja označavati namenu pojedinih segmenata.

„Pešaci će prostor moći da koriste u obimu popločenim granitnim pločama, dok će se kolski saobraćaj odvijati samo na onim površinama koje su za to označene poprečno postavljenim trakama od klinker-opeke, u odnosu na pružanje ulice, sa ispunom od granitnih ploča“, rekao je Terteli.

„Potok“ ipak u Štrosmajerovoj!

Najviše izmena pretrpeće Štrosmajerova ulica, čije rešavanje urbanistima već decenijama zadaje glavobolje. Projekt koji je sačinjen u Zavodu za urbanizam sada predlaže da to bude proširena pešačka promenada i da se osa kolovoza pomeri prema istočnoj strani, sa dve kolovozne trake. Štrosmajerova, kao šetalište, na taj način, postaje koridor preko kojeg se centar grada povezuje sa Dudovom šumom preko Radijalnog puta i ulice Dimitrija Tucovića na Prvomajsku, sve do parka „Prozivka“.

„Proširenje Prvomajske ulice na njenom početku ne dolazi u obzir, zbog Pošte i objekta preko puta nje koji su zaštićeni, i ta deonica bi mogla da bude samo pešačka i zatvorena za saobraćaj do igrališta, dok bi nadalje već bio uključen saobraćaj, jer se tamo planira širenje regulacije na nekih 20 metara. To bi omogućilo i kolski prevoz i neku širu pešačku zonu, možda na bazi šetališta na Radijalcu, a stvar je nekog budućeg urbanističkog projekta da to razradi na trasi do bazena“, kaže Karolj Terteli.

Davno začeta ideja da se izvođenjem veštačkog potoka obeleži da je kroz ovu ulicu nekada u dalekoj prošlosti tekla voda, našla je mesto kao simbolična vodena površina koja se planira u pešačkoj zoni.

„Stilizovani potok bila bi parterna vodena površina, da li u vidu nekog plitkog bazena, ne dubljeg od desetak santimetara, ili parterna fontana, to treba da se definiše kroz glavni izvođački projekat.  Ovo će svakako predstavljati prostor sa klupama, namenjen za opuštanje, što bi se postiglo u interakciji sa vodenom površinom, jer ne treba zaboraviti koliko naš grad žudi za vodom“, objašnjava Terteli.

Novi centralni parking?

Nedostatak mesta za parkiranje bolna je tačka centra grada, a Projektom kojim se uređuje i oblikuje uže gradsko jezgro predviđa se još i ukidanje dvadesetak parkingmesta u Štrosmajerovoj ulici. Autor plana, međutim, napominje da će ovo pitanje biti rešeno na odgovarajući način:

„Što se tiče parkinga ispred Gradske kuće, on se zadržava na južnom delu, a pomenutih dvadesetak parkinga biće nadomešteno u bloku koji se nalazi u zaleđu Štrosmajerove ulice, između ulica Petra Drapšina i Matije Gupca.  U toku je izrada Plana detaljne regulacije za ovaj prostor koji će morati ne samo da nadomesti parking-mesta nego i da obezbedi mnogo veće parkiranje, znači jedan centralni javni gradski parking.  Svi gradovi ovog tipa koji drže do sebe parkiranje obezbeđuju podzemnim parking prostorima za koje mi već imamo rešenja na Trgu Cara Jovana Nenada ili izmeštanjem na obod gradskog jezgra što bi u ovom slučaju bio blok koji sam opisao u zaleđu Štrosmajerove ulice“.

Da li to znači da će u ovom bloku biti rušenja objekata kako bi se za to dobio prostor i kakva će u tom slučaju biti sudbina ulice Petra Drapšina, koja nije obuhvaćena ovim Projektom?

„U isto vreme kada i Plan detaljne regulacije i Konkurs za uređenje i oblikovanje centra grada rađeno je i uređenje tog bloka na osnovu uslova koje je propisao Međuopštinski Zavod za zaštitu spomenika kulture. Na osnovu toga zna se koji su objekti zaštićeni u Drapšinovoj ulici kao i to da ona mora da ostane ambijentalna celina, a da li će biti rušenja, ostaje da se vidi“, kaže Karolj Terteli.

Realizacija ovog projekta dešavaće se u fazama, kako se budu obezbeđivala sredstva, a prvi korak biće već krajem ovog leta kada će dotrajale trotoare oko Gradske kuće zameniti popločanje. Na severnoj strani, pored svečanog ulaza, predlog je, da se žuta klinker opeka u poprečnom popločavanju zameni crvenom, koja podržava boju fasade Gradske kuće. Za ove radove grad je već obezbedio 10 miliona dinara.

„Zelena fontana” u parteru?

„Plava fontana ostaje na svom mestu, kao i zelenilo na Trgu Republike i „majmun-plac“, a što se tiče Zelene fontane, tu nije nešto planirano, samo smo dali predlog u tekstu, nismo razrađivali u grafici, da bi mogla da postane parterna sa nekim simboličnim materijalima i oblicima sadašnje. Postoje i drugi predlozi koji u svakom slučaju podrazumevaju da treba da bude otporna na vremenske uslove za jedno duže vreme“, rekao je Karolj Terteli.  Što se tiče rešenja prostora između Pozorišta i Zelene fontane, kaže da će on biti definisan kada bude poznat izgled fasade prema Trgu Slobode.