Uskoro se podižu spomenici kralju Petru, Ivanu Antunoviću, Karolju Birou i Jovanu Mikiću

Spomenik kralju Petru I Karađorđeviću, kralju Srbije od 1903. do 1918. i prvom vladaru Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, simbolu uređene, demokratske države, utemeljene  u ustavu i vladavini prava, postaviće se na adresi Park Ferenca Rahjla 12, ispred Sokolskog doma.

- Kralj je bio u Subotici veoma poštovana ličnost što su svojim zapisima i govorima, posvedočile i značajne ličnosti tog vremena. Veliki župan Bačke Paja Dobanovački izjavio je da je kralj sa svojim narodom podjednako delio i dobro i zlo, da ga je narod najviše ljubio, poštovao i cenio i da je kralj, otac,  koji je ljubio svoju Otadžbinu i narod iznad svega.  Gradski pravobranilac, dr Dragutin Stipić opisuje kralja sledećim rečima: "Dvostruko hvala za ovo delo ovdašnjeg slovenskog naroda. Ja, kao sin bunjevačkog plemena i kao član ovog Proširenog senata, od strane naimenovanih bunjevačkih zastupnika, sa ovog mesta sa blagodarnošću izjavljujem: Slava kralju Velikom Oslobodiocu Petru Prvom! Njegova će uspomena živeti među nama vekovečito i kao svetionik na širokom moru, na daljnja pokoljenja će sećati svakog Slovena da je ovo put koji vodi slobodi i bratskoj ljubavi" – navodi se u obrazloženju odluke. - Predstavnik Mađara advokat dr Eden Nađ je istakao da svaki poštovalac prava, slobode, zakona i ustava sa pijatetom misli na njegov život, delovanje i celu vladavinu, jer je bio utelovljenje prava, zakonitosti i pravde. Predsednik jevrejske zajednice,  lekar Adolf Klajn, između ostalog istakao da kralj nije pružao sablju, nego desnicu za pomirenje i da je donosio zakone koji čine razliku samo između dobra i zla, ali ne između čoveka i čoveka, kao i zakone koje ne čine razliku među veroispovestima i građanima.

Spomenik Karolju Birou (1864-1952), izuzetnom političaru i gradonačelniku grada Subotice u period od 1902. do 1918. godine, postaviće na Trgu republike. Podizanje spomenika inicirala je Fondacija „Karolj Biro“ iz Subotice, koja podseća na izuzetan doprinos ovog gradonačelnika u razvoju grada.

- Bio je izuzetan političar, u diskusijama oštar i neumoljiv, koji se zalagao da se u Veću odluke donose zajedničkom voljom i da za sprovođenje ideja dobije podršku svojih saradnika. Za njegovo ime vezuje se izgradnja simbola Subotice - Gradske kuće u stilu secesije, spomenika kulture od izuzetnog značaja Republike Srbije, koja je zadržala i sačuvala svoju prvobitnu namenu administrativnog centra – navodi se u obrazloženju odluke. - Početkom dvadesetog veka počinje i uređenje banje Palić - Velikog parka i kompleksa zgrada u stilu secesije, Vodenog tornja, Velike terase, Ženskog štranda. Projektanti objekata novog i modernog talasa bili su budimpeštanski arhitekti Marcel Komor i Deže Jakab, koje je angažovao Karolj Biro.  Karolj Biro verovao je da će se Subotica  razviti u moderan grad, zajedno sa Palićem, tada poznatom banjom.

Spomenik biskupu Ivanu Antunoviću, velikom narodnom prosvetitelju, kalačkom kanoniku i naslovnom biskupu bosanskom, publicisti i proznom piscu, postaviće se na Trgu Svete Terezije, kod katedrale Svete Terezije Avilske. Katoličko društvo Ivan Antunović iz Subotice iniciralo je podizanje spomenika biskupu Ivanu Antunoviću (1815-1888), koji je bio veliki narodni prosvetitelj i preporoditelj, kalački kanonik i  naslovni biskup bosanski, pokretač takozvanog Zakasnelog preporoda među ugarskim Bunjevcima i šokcima, publicista i prozni pisac.

- Učestvovao je u osnivanju više prosvetnih institucija, a finansijski je pomagao školovanje talentovanih mladića iz siromašnih porodica. Nadahnut idejama ilirskog pokreta, uticao je na jačanje kulturnog povezivanja između južnoslovenskih naroda – navodi se u obrazloženju. - Izdavačku delatnost počeo je 1870. godine pokretanjem „ Bunjevačkih i šokačkih vila“. Njegova načajna dela su molitvenik „Čovik s Bogom“, roman „Odmetnik“, „Slavjan“, „ Bog s čovikom na zemlji“.U svoja dela uvodio je elemente saradnje i poverenja među južnoslovenskim narodima.

I Jovan Mikić Spartak, jedan od pionira subotičkog sporta, dobiće spomenik u gradu za čiju je slobodu dao ono najvrednije – svoj život. Njegov spomenik, kako saznajemo biće postavljen ispred Hale sportova, iako je prvobitno predviđen ispred Sokolskog doma. Spomenik je pri kraju izrade i njegovo postavljane možemo očekivati čim se pribave građevinske dozvole i urade sve aktivnosti koje zahteva projekat.