Usporen izlazak migranata iz naše zemlje
U Prihvatnom centru u Subotici trenutno boravi 53 migranata, pretežno iz Avganistana i Iraka, među kojima su i supružnici Marua Hamza i Kasim Šakar sa jedanaestomesečnim sinom Džozefom, koji je rođen u Nišu. Kažu da je tokom godinu i po dana, koliko su dugo u Srbiji, bilo dobrih i loših trenutaka, ali da su zadovoljni Suboticom i načinom na koji su prihvaćeni u centru.
- U Subotici smo već nekoliko nedelja, ovde nam je zaista dobro i ljudi iz Komesarijata su veoma dobri prema nama. Trenutno čekamo da pređemo granicu sa Mađarskom, nalazimo se na listi za prelazak, a voleli bismo da odemo u Švajcarsku - rekla je dvadesetosmogodišnja Marua iz Iraka.
Ipak, izlazak iz zemlje se odvija usporeno, budući da je Mađarska od januara ove godine donela odluku prema kojoj se u tranzitnim zonama dozvoljava prelazak samo jednoj osobi dnevno, i to u toku radnih dana. Dok čekaju da pređu granicu, migrantima je u Prihvatnom centru obezbeđen smeštaj, ishrana, zdravstvena nega i edukativni program za decu.
- Pored soba u kojima su smešteni migranti, u Prihvatnom centru se nalazi i društvena soba, trpezarija, više sanitarnih objekata, ambulanta u kojoj se pružaju zdravstvene usluge, kao i dečiji kutak, u kojem psiholozi svakodnevno rade sa decom, igraju se i imaju brojne radionice. Takođe, tokom školske godine, nastavnici iz četiri osnovne škole u Subotici dolaze u Prihvatni centar i drže nastavu, tako da se trudimo da ovo prolongirano vreme koje ovde provode bude kvalitetno - objasnio je Siniša Marković, upravnik Prihvatnog centra u Subotici.
Prema rečima Svetlane Palić, ispred Komesarijata za izbeglice i migracije, trenutno u Srbiji boravi 3.104 migranata, koji su raspoređeni u ukupno 18 Prihvatnih centara, od Preševa do Subotice, te još nekoliko stotina onih koji se nalaze van centara.
- Procena je da trenutno u Srbiji boravi oko 3.500 migranata, najviše iz Avganistana, Pakistana, Irana i Iraka, a najmanje iz Sirije, države iz koje smo 2015. godine imali najveći priliv izbeglica. Sada se situacija promenila, ali je naš zadatak ostao isti, a to je da pokušamo sve migrante koji se nalaze na našoj teritoriji da uvedemo u sistem. To je naša najvažnija obaveza, zbog čega ih stalno pozivamo da uđu u centre, pokazujemo kako je u njima, kako se prema njima ophodimo i molimo da sačekaju svoj red da uđu u Mađarsku i ne prelaze granicu na ilegalne načine, jer to može da bude veoma opasno. Zahvaljujući našim kolegama iz Evropske unije i Švajcarske, sa kojima radimo na brojnim projektima, Srbija se sa migrantskom krizom nosi na najbolji mogući način, jer bez njihove, kao i pomoći drugih donora, Srbija samostalno ne bi uspela da se nosi sa migrantskom krizom ovako kako to danas uspeva - istakla je Palić.
Od 2015. godine, kada je započela migrantska kriza, Evropska unija je donirala Srbiji više od 98 miliona evra za humanitarnu pomoć i za zaštitu migranata, a posebno zaštitu dece, dok je još 2009. godine uspostavljeno partnerstvo sa Švajcarskom u oblasti upravljanja migracijama, koja tokom trajanja migrantske krize pruža kontinuiranu podršku našoj zemlji.
