Užina jedini obrok

Ustanova broji oko 300 predškolaca, osnovaca, srednjoškolaca i štićenika u dnevnom boravku starijih od 18 godina, a Jovanka Tešanović, direktorka, kaže da je „za 70 odsto đaka školska užina jedini obrok".

U hraniteljskim porodicama je 27 dece, a većina učenika i štićenika dnevnog boravka su deca naših bivših učenika ili potiču iz socijalno ugroženih porodica. Za mnoge bi spas bio prihvat u hraniteljstvo, jer žive u udžericama bez struje i vode na periferiji grada. Škola nije u obavezi, ali zbog takvog stanja smo odlučili da iz sopstvenih sredstava pripremamo užinu, jer je mnogima to jedini obrok. Nakon vikenda, svakog ponedeljka svedoci smo strašne slike kada deca pohrle po parče hleba sa paštetom, maslacem ili salamom - kaže Tešanovićeva.

Valentina Stipić-Vasilov, defektolog, sa školskom ekipom koja brine o deci za vreme nastave često obilazi domove učenika da bi savetima pomogla roditeljima kako da deca ono što nauče u školi primene i u kući.

- Najčešća slika na koju nailazimo je višečlana porodica, otac alkoholičar, a majka težak bolesnik. Od, recimo, četvoro dece, troje su naši učenici i svi žive u jednoj prostoriji u kojoj je i baka, od čije penzije se preživljava. Većina roditelja nije zaposlena, eventualno rade sezonske poslove, a deca nemaju naviku menjanja odeće, koja se bez praška iskuvava u loncu, dok miševi pretrčavaju po zemljanim podovima - kaže Stipić-Vasilova.
U školi radi i medicinska sestra koja najviše posla ima sa higijenom, odnosno kupanjem i menjanjem pelena, a dva puta nedeljno učenike obilazi stomatolog i neuropsihijatar.

- Mnogi zbog gladi ne mogu da prate nastavu i odmor za užinu im je najradosniji deo dana. U okviru srednjoškolskog obrazovanja imamo obrazovne profile za auto-perače, konfekcijske šivače, cvećare-vrtlare i elektrozavarivače-bravare, pa učenici kroz praktičan rad učestvuju na mnogim manifestacijama, ali mogu i da zarade nešto novca, što je za njihove porodice ponekad jedini prihod - kaže Tešanovićeva.

Zahvaljujući učeničkoj zadruzi, koja je najbolja u celoj zemlji, prihod iz auto-perionice i krojačke radionice učenicima olakšava tešku situaciju. Lokalna samouprava finansira ishranu i stručnjake za rad sa štićenicima dnevnog boravka, a mnogi privrednici pomažu školi u nabavci opreme i poboljšanju uslova za rad.
- I pored teških uslova u kojima žive, naši učenici osvajaju brojna priznanja i učestvuju na mnogim manifestacijama. Već 11 godina smo prvi na takmičenju specijalnih škola u tekstilu i kožarstvu, a na likovnom konkursu Društva za borbu protiv raka, na nivou svih škola iz zemlje, u konkurenciji 2.200 đaka naša učenica osvojila je treće mesto. Dvadesetak naših đaka nije iz Subotice, već boravi u internatu Centra za slušno oštećene osobe, a jedini spas za većinu gladne dece bio bi školski internat - zaključuje Jovanka Tešanović.

Fotografija: Biljana Vučković