Vakcinacija protiv HPV-a i redovne ginekološke kontrole ključni u borbi protiv karcinoma grlića materice

Vakcinacija protiv HPV-a je mera prevencije zahvaljujući kojoj su razvijene zemlje smanjile stopu oboljevanja od karcinoma grlića materice za čak 80 odsto. Od juna prethodne godine u našoj državi omogućena je besplatna vakcinacija dece i mladih od 9 do 19 godina.

- Vakcina se zove "Gardasil" i štiti od 9 najčešćih tipova HPV virusa, odnosno od dva tipa koja izazivaju kondilome i 7 tipova koji su odgvorni za više od 90 odsto svih slučajeva karcinoma grlića materice. Od izuzetne je važnosti da se vakcinacija realizuje pre stupanja u prve seksualne odnose. Kod starijih od 14 godina daju se 3 doze - objašnjava dr Vera Kovačević, doktor medicinskih nauka iz oblasti humane reprodukcije i pernatologije i specijalista ginekologije i akušerstva - U našem Domu zdravlja date su 193 prve doze, kompletno su vakcinisane 32 osobe mlađe od 14 godina, odnosno 34 osobe starije od 15 godina.

Redovne godišnje posete ginekologu - ova mera prevencije je od neprocenjivog značaja za otkrivanje premalignih promena na grliću, odnosno displazija koje su stoprocentno izlečive.

- Sve žene treba da dolaze na kontrolu jednom godišnje bez obzira da li su vakcinisane ili ne. Iako vakcina štiti od onih tipova humanog papiloma virusa koji su odgovorni za najveći procenat karcinoma grlića materice, poznato je da postoji na desetine polno prenosivih HPV infekcija -objašnjava dr Kovačević i dodaje da se na redovnim ginekološkim pregledima otkrivaju premaligne promene koje su u potpunosti izležive - Karcinom grlića ne nastaje preko noći. Njegovoj pojavi prethodi period premalignih promena, a taj proces traje od 3 do 10 godina. Upravo je to period kada ginekolog može da deluje i kada je izlečenje 100 odsto izvesno. Ako pacijentkinja dolazi jednom godišnje na kontrolu ove promene će se "uhvatiti" u fazi kada su apsolutno izlečive.

Humani papiloma virus jeste neophodan, ali ne i dovoljan uslov za nastanak karcinoma grlića materice.

- Slab imuni sistem, stres, nepravilna ishrana, rano stupanje u seksualne odnose (pre 16 godine), česte promene partnera, nezaštićeni seksualni odnosi, uz propuštanje godišnjih kontola kod ginekologa, neki su od dodatnih faktora rizika za nastanak ove bolesti - podseća sagovornica.

Po rečima dr Vere Kovačević, svaka polno aktivna osoba je došla u kontakt sa nekim od HPV virusa, međutim kod najvećeg broja osoba infekcija prođe asimptomatski.

- To znači da se organizam sam izbori sa infekcijom u periodu od 7 do 24 meseca. Do samoizlečenja dolazi u najvećem broju slučajeva, a kod 10 odsto osoba telo ne uspe da pobedi virus koji se održava u organizmu i može u jednom momentu doći do promena u ćelijama grlića. Ove promene su najpre premaligne i mogu biti različite težine. Kod blagih promena je mala verovatnoća da prerastu u nešto ozbiljnije i one u 90 odsto slučajeva spontano nestanu u roku od 3 godine. Sa druge strane, postoje i promene sa visokim potencijalom da prerastu u karcinom ukoliko se ne uklone. U slučajevima teških displazija obavezno se preduzimaju adekvatne mere koje će sprečiti progresiju u karcinom - navodi sagovornica i podvlači da ukoliko žene redovno posećuju ginekologa razloga za strah nema - Ne treba paničiti, neće svaka HPV infekcija kod svih dovesti do karcinoma. Samo je važno da žene dolaze jednom godišnje na kontrolu i odabrani ginekolog će znati šta treba da uradi. Na godišnjem pregledu se radi "Papa test" i ukoliko je taj nalaz uredan zakazuje se kontorla za godinu dana. Ukoliko je ovaj nalaz izmenjen to ne znači da žena ima rak, već da su potrebna dodatna ispitivanja.

Ukoliko ispitivanja potvrde prisustvo premalignih promena koje mogu prerasti u karcinom pristupa se njihovom uklanjanju nakon čega žena može ostati trudna, poroditi se prirodnim putem i nastaviti da funkcioniše bez ikakvih problema. Sa druge strane, izbegavanjem poseta ginekologu rizikuje se da, ukoliko postoje, promene na grliću materice prerastu u tumor koji je u 2020. godini "odneo" 497 života u našoj zemlji.

- Kod nas svakoga dana oboli 10 žena, a 3 žene izgube bitku sa ovom bolešću. Poražavajuće je to što smo na drugom mestu u Evropi po broju umrlih, a na petom po broju obolelih. Postoji mogućnost da popravimo ovu statistiku, a vakcinacija i redovne godišnje posete ginekologu su put ka znatno boljoj statistici - zaključuje naša sagovornica.