Vaskršnji običaji – od tradicije do savremenog doba

Vaskrs prate brojni običaji, koji počinju Časnim postom, koji traje sedam nedelja, a završavaju se na Vaskrsni (Pobusani) ponedeljak. Najveći praznik u tom periodu je Veliki petak, kada pravoslavci strogo poste, crkvena zvona se ne čuju jer je to prema verovanju dan žalosti i tišine. Međutim, Veliki petak je dan kada se u svim domovima farbaju jaja, koja su su simbol radosti, života i vaskrsenja.

Farbanje jaja je svojevrsni doživljaj za celu porodicu, a domaćice se utrkuju koja će sa više mašte išarati jaja i ukrasiti uskršnju trpezu. Dok većina poseže za već gotovim farbama i sličicama, u našem gradu se čuvaju i običaji od starine – farbanje u lukovini i ukrašavanje voskom.

Šaralica, sveća, vosak, mnogo mašte i strpljenja neophdni su za lepo iscrtano uskršnje jaje. Svojevrsna pisaljka u domu naše sugrađanke Mirjane Novković ima svoje počasno mesto i uzima se na Veliki petak.

- Pisaljku mi je napravio deda još kada smo izbegli iz Bosne i čuvam je kao oči u glavi. Šaranje jaja prirodnim voskom je za našu porodicu pravi mali praznik – uvek istim redosledom, uvek istim pisaljkama (šaraljkama) i na Veliki petak – ponosno priča Mirjana. - Kod nas se to prenosilo s kolena na koleno. Moja baka i tetka su tako  šarale, majka, od njih smo sestre i ja naučile.

Najpre se, naravno, skuvaju jaja, ona popucala se odvoje, a ostala malo ohlade, da bi, objašnjava dalje, bila mlaka toliko da se mogu držati u ruci.

- Dok se ona hlade pripremimo lukovinu, što više to bolje, i prokuvamo je. Za čuvarkuću obazno ide ljuska od crnog luka, a posle ako želimo možemo da koristimo ljubičasti luk – dalje će domaćica. - Kada i to bude spremno, na smederevcu otopim prirodni vosak i pisaljkom crtam po jajima. Nemam šemu, nego onako iz mašte.

Vosak kupuje kod pčelara Kapora, a pisaljeke su napravljene od drvceta i tankog lima. Drvce se na vrho probuši ili zaseče, od lima se savije pisaljka, kao vrh od penkala. Našarano jaje, dalje će domaćica, stavlja se u hladnu vodu u kojoj je lukovina koja je već proključala.

- U lukovini su dok ne uhvate boju i dok ne spadne vosak i ostanu samo šare. Izvadim ih  i obrišem suvom krpom – dodaje Mirjana. –  Vaskrs je naš najradosniji praznik i uvek se veselim kada se približava. Sada je situacija malo drugačija, neće nam doći dragi gosti, ali to ne znači da od običaja treba odustati. Uživamo u šaranju jaja izmišljajući nove i ponavljajući stare šare.

Pored toga voska i lukovine, jaja se u domu Novkovića farbaju i u vinu, ponekad u koprivi.

- Možda se čini teško, ali nije tako kao što izgleda. Dok posmatrate učiniće vam se kao da je tehnika nesavladiva, ali sve što vam treba je strpljenje i mir u glavi – poručuje naša sagovrnica. – Šaranje fabričkim bojama je možda lakše, ali ovakva jaja za nas imaju neprocenjivu vrednost.

Uz našarana jaja mnoge domove danas krase „cica mace“ ukrašene jajima, kao i figurice zeka, pilića i drugi ukrasi.

- Iako tradicija zeke koji donosi jaja i poklone najmlađima nije stari pravoslavni običaj, on se u našoj sredini vrlo lepo primio u svim domovima, bez obzira po kom kalendaru se Vaskrs proslavlja – objašnjavaju etnolozi.  – Slično je i sa kuvanom šunkom i renom, koji su se skroz odomaćili. To samo pokazuje koliko je suživot različitih naroda zausta lep i ogleda se u širokoj lepezi običaja u kojima svi uživamo. Naročito najmlađi, na kojima je da ih sačvaju i prenesu na buduće generacije.