Veća društvena svest o bolestima zavisnosti može pozitivno uticati na negativnu statistiku

Energetska pića, cigareta, alkohol, različite i nove sintetske droge, odavno su ušli u školsko dvorište, čak i osnovne škole, uzimaju sve veći danak deci, omladini, porodici i zajednici. Prema rečima dr Zorice Dragaš, specijaliste socijalne medicine, Zavoda za javno zdravlje Subotica, zdravstveni i socijalni problemi koje stvaraju bolesti zavisnosti su sve krupniji, a ukupna problematika koju proizvode je veoma složena. 

- Porodica kao institucija doživljava krizu, proživljava se ekonomska kriza različitih oblika u svim zemljama, ljudi često doživljavaju krizu ličnog identiteta. U takvim uslovima je mladoj osobi teško da izgradi samopouzdanje, samopoštovanje i pozitivno ostvarivanje sopstvene ličnosti u društvenoj zajednici. S druge strane, mladi ljudi su često skloni da pogrešno, neodmereno i nezrelo razmišljaju kada je u pitanju cigareta, alkohol ili droga, i to u smislu "ja želim to da probam, zašto da ne, jer mogu uvek i da prestanem''. To naravno nije tako. Moć psihoaktivne supstance da stvori fizičku i psihičku zavisnost nikako ne sme da se potceni, jer će upotreba odnosno zloupotreba prerasti iz navike u bolest zavisnosti, koju onda treba otkriti i lečiti što ranije je to moguće, strpljivo i uporno - kaže specijalista socijalne medicine.

U našoj sredini, upotreba duvana i zloupotreba kofeina, odnosno kafe i energetskih pića, još uvek se tretiraju kao društveno prihvatljivo ponašanje, dok je preterana zloupotreba alkohola prepoznata kao neprihvatljivo ponašanje. Jedino je upotreba droga u našoj sredini društveno neprihvatljiva pojava, a značano je naglasiti i da je veoma čest slučaj da mlada osoba istovremeno upotrebljava kofeinske proizvode, duvan, alkohol i drogu, te se tako razvija bolest koja se naziva politoksikomanija. 

- Najčešće se počinje sa cigaretom. Istraživanja u našoj zemlji pokazuju da je to između desete i trinaeste godine, zatim se dodaje alkohol, a zapaža se da sve više mladih uz to kombinuje različite vrste psihoaktivnih supstanci. Ukoliko mlada osoba razvija i učvršćuje takve navike, vremenom će doći do povećavanja broja cigareta, količine alkohola, doze droge. Nešto kasnije dolazi do promene izbora, u smislu upotrebe neke druge droge koja bi trebalo da proizvede snažnije efekte, ili se često kombinuju određene vrste droge sa istovremenom upotrebom alkohola, dok se cigarete tu nekako podrazumevaju - objašnjava dr Zorica Dragaš.

Osim ovih, krajem 20. veka postaju sve aktuelnije i ne hemijske bolesti zavisnosti, koje takođe narušavaju ukupno zdravlje zavisnika, iako nema hemijske supstance kao uzročnika. Najproširenije i najpoznatije među njima su zavisnost od računara, odnosno video-igara i društvenih mreža, kocke i klađenja, mobilnog telefona, kupovanja, kao i mnogih drugih zavisnosti kojima se još uvek ne pridaje odgovarajući značaj.

- Bez obzira na to o kojoj vrsti zavisnosti je reč, društvena zajednica mora da prihvati jednostavnu činjenicu da je to zajednički problem svih, ali da najviše pogađa zavisnika, porodicu, školu i zdravstveni sistem. Zbog toga je veoma važno da se prema ovom problemu niko ne odnosi kao prema problemu nekog drugog ili onih drugih - ističe Dragaš.

Ona je dodala da je, uz svestrano sagladavanje, neophodna puna društvena i javna svest o bolestima zavisnosti, da bi se moglo doći do odgovarajućih rešenja i uticati na zaustavljanje, zatim i na smanjivanje stopa obolevanja stanovništva od bolesti zavisnosti u našoj sredini, sa fokusom na decu i omladinu.

- Školskoj deci i omladini treba pomoći da nauče da cene sebe i svoje zdravlje, da budu sposobni da sami donose zrele odluke i steknu veštinu da se odupru negativnim uticajima vršnjaka koji imaju već usvojen određeni model ponašanja. Mladi ljudi treba da imaju dovoljno pravih informacija koje neće dozvoliti nikakve dileme o tome šta je za njihovo fizičko i duhovno zdravlje korisno, a šta je štetno i sa teškim posledicama koje dolaze pre ili kasnije - zaključila je Dragaš.