Velika porodica zvana "Mironosice"

Na jednom od najvećih evropskih festivala pravoslavne duhovne horske muzike, koji se nedavno održao u Bijalistoku, gradu na istoku Poljske, Ženska vokalna grupa "Mironosice Subotica" je dobila priznanje za čuvanje i negovanje duhovne muzike. Pored gala koncerta u Filharmoniji Bijalistoka, "Mironosice" su održale i dva celovečernja koncerta u mestima Sokole i Studzijanki, gde su uz duhovne, predstavile i etno, horske i nacionalne pesme Srbije.

- Ovo je zaista veliki događaj u horskom svetu i osim najboljih svetskih horova iz Rusije, Ukrajine, Belorusije, Poljske, Bugarske, Letonije, Estonije, Gruzije i Gane, "Mironosice" su bile jedini hor iz Srbije koji je predstavljao našu zemlju i muziku. Za nas je to bila velika čast i ogromno životno iskustvo - priča Dušica Vucelja, solista i jedna od dirigenata grupe.

Ivana i Dušica

Do životnog iskustva, "Mironosice" su prošle kratak, ali impozantan put, popločan velikim uspesima. Sve je počelo 2013. godine kada su Nataša Jefić i Danijela Ugarković osnovale Udruženje "Mironosice" u želji da kroz humanitarni rad pomognu deci slabijeg materijalnog stanja iz OISŠ "Žarko Zrenjanin". Humanitarni rad se nastavio do danas, a iz ljubavi prema muzici i horskom pevanju, 2015. godine je nastala Ženska vokalna grupa "Mironosice Subotica".

- Naziv smo osmislile po jednoj kompoziciji Petra Konjevića "Mironosice u ženama", što upućuje na to da nosimo mir i ne želimo konflikte - objašnjava Nataša, koja u šali kaže da je "glavni krivac za sve". - To je krenulo tako što smo želele da napravimo aranžman za rusku pesmu "Konj". Videle smo da to nama ide i onda smo počele ozbiljnije da radimo.

Nataša Jefić

- Hajde pevanje, mi bismo pevale svakako - nasmejala je sve Ivana Gospić, pevačica i jedna od dirigenata grupe. - Međutim, ono zbog čega je počela priča o "Mironosicama" je humanitarni rad. To nas ispunjava, zbog toga smo ovde i zaista sav novac koji sakupimo ide onome za koga skupljamo. Mi nemamo ništa od toga, mi smo neprofitna organizacija, a naša najveća zarada jeste njihov osmeh, kada vidimo da smo nekome pomogle. To je naša plata.

Prvi nastup "Mironosica" bio je, ni manje ni više, nego u čast ambasadora Rusije u Srbiji, Aleksandra Čepurina, a od tada pa do danas, nastupale su još 111 puta na svečanostima u pozorištima, domovima kulture, na fakultetima, domaćim i međunarodnim takmičenjima, a prošle godine, na treći rođendan, održale su i prvi solistički koncert u Velikoj većnici Gradske kuće.

- Toga dana je lila kiša, a Srbija je igrala utakmicu na Svetskom prvenstvu - priseća se Danijela. - Iako sala nije bila dupke ispunjena, sastav te publike je bio toliko kvalitetan, to su bili ljudi koji su zaista želeli da budu tu, koji prate naš rad, koji nas vole i podržavaju. Interakcija sa njima, to što su pevali sa nama, smejali se i plakali, to je bilo nešto neverovatno. Sve te emocije su bile toliko stvarne, da su mogle da se opipaju u vazduhu. Tada smo znale da smo napravile nešto dobro i istinski lepo.

Vredan divljenja jeste i bogat repertoar "Mironosica", koje sa jednakom pažnjom izvode duhovnu, svetovnu, etno, narodnu, modernu i klasičnu muziku. Neretko se tu nađu sevdalinke i starogradske pesme, a pored srpskog, pevaju i na engleskom, ruskom, italijanskom i francuskom jeziku. Sve to, kao i velika posvećenost i zahtevne pripreme, donelo im je za kratko vreme brojna priznanja, diplome, plakete, specijalne nagrade, te ukupno osam nagrada sa prestižnih takmičenja.

- Bez Dušice kao master operskog pevača i jednog takvog umetnika, mi ovo ne bismo mogle da radimo. Malo horova ima jednu Dušicu, ne samo kao solistu, već i kao profesora koji najbolje može da nam postavi glas, da to lepo zvuči i da niko ne oseća opterećenje, a kada odemo na takmičenje, gde nas ocenjuju profesori sa Akademija koji nam zaista daju visoke ocene, za to je ona zaslužna - iskrena je Ivana.

- To znači da sam ja doktor i da je kod mene svaka operacija uspešna, a svi pacijenti živi - našalila se Dušica.

Za četiri godine postojanja, kroz grupu je prošlo žena, devojaka i devojčica svih generacija, kako je koja obaveza i životno opredeljenje dopustilo, a pored Ivane, Dušice, Nataše i Dijane, stalne članice grupe su i Zorica Merdanović, Milica Milović, Dragana Miljković i Sara Lakić, koja u grupi peva od osmog razreda.

Sara Lakić

- Mi smo jedna velika porodica. Iako neke od njih mogu da mi budu majke po godinama, ja ih ne gledam na taj način. Gledam ih kao svoje sestre, jer smo u ovome zajedno, prošle smo mnogo toga zajedno, od lepih do onih manje lepih trenutaka i prosto nema nikakvih generacijskih smetnji među nama. To nam je i zaštitni znak - zaključila je Sara.