Verbalno nasilje najčešće među osnovcima, ako potraje prelazi u fizičko

U ovoj školskoj godini, u subotičkim školama do sada su evidentirana tri slučaja nasilja koja su prijavljena Školskoj upravi Sombor, odnosno dva u osnovnim školama i jedan slučaj u srednjoj školi. Kada se nasilje desi postoje konkretni protokoli i koraci po kojima se postupa, objašnjavaju iz OŠ "Matko Vuković".

- Kada se nasilje dogodi ono momentalno mora biti prekinuto. Nasilje prekida i smiruje situaciju bilo koja odrasla osoba koja je zaposlena u školi. Tek kada svako dete bude zbrinuto i sigurno pristupa se daljim koracima - objašnjava direktorka ove škole, Mirjana Stevanović - Dalje se obavljaju razgovori, popunjavaju formulari, obaveštavaju roditelji, a u zavisnosti od toga koji je oblik i nivo nasilja u pitanju preduzimaju se dalji koraci.

U osnovnim školama najčešći oblik nasilja je verbalno nasilje, odnosno socijalno i psihičko nasilje. Iz škole navode da ako se ne reaguje blagovremeno na ove oblike nasilja, ono najčešće prerasta u fizičko.

- Ranije su se ti oblici nasilja koji su na 1. nivou često podvodili pod dečije svađe i čarke, a danas se radi na tome da decu osnažimo da prepoznaju i prijave svaki oblik nasilja. Mislim da se ide u dobrom smeru, društveni kontest se menja, nekada su se deca koja su ukazivala na neprihvatljivo ponašanje proglašavala za "tužibabe" i izdajice, a danas su deca mnogo upućenija i više prijavljuju neke oblike nasilja koje ranije nisu prijavljivali. 

Kada se govori o vršnjačkom nasilju, uvek je pomoć potrebna i onom nad kim se vrši nasilje i onom ko vrši nasilje, objašnjavaju iz OŠ "Matko Vuković".

- Deca koja nasilje vrše najčešće to rade iz neke svoje lične nesreće ili nezadovoljstva. Obično postoji neki problem koji ne mogu sami da reše. Nekada taj roblem nastaje u porodici, nekada u okruženju, a nekada u učionici. Dešava se i da je sve krenulo u prodici, nastavilo se u učionici, a sutra će se premestiti negde drugo. 

Deca u porodici i okruženju nauče određene modele ponašanja pa se to prebacuje u školu. Pitanje je da li, i u kojoj meri, škola može biti korektivni faktor?

- Mi se trudimo da utičemo na dete i toga se ne možemo odreći. Jedan deo uticaja, svojim autoritetom i ličnošću, ima sam nastavnik, ali tu još uvek nedostaju dva faktora - porodica i okruženje. Škola utiče onoliko koliko može, ako dete u školi pronađe model koji mu nedostaje kod kuće onda u nekom delu možemo uticati na njega. 

OŠ "Matko Vuković" je među prvim školama koje su uključene u projekat resornog ministarstva pod nazivom "Škola bez nasilja" u okviru ovog projekta zaposleni su prošli brojne obuke koje imaju za cilj sprečavanje nasilja i diskriminacije. U ovaj projekat uključene su i OŠ "Matija Gubec" iz Tavankuta, OŠ "Ivan Milutinović", kao i Tehnička škola "Ivan Sarić" i Gimnazija "Svetozar Marković". Glavni cilj ovog programa je stvaranje bezbedne i podsticajne sredine za učenje, rad i razvoj. 

- U školi imamo formiran i tim protiv diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja dece - zaključuju iz OŠ "Matko Vuković".