Veterani obeležili 24 godine od početka NATO agresije na SRJ

Ratni veterani iz subotičkog udruženja odali su počast skupom, polaganjem venaca, paljenjem sveća i minutom ćutanja svim saborcima koji su dali svoj život za otadžbinu, braneći svoju zemlju i budućnost svoje dece, njihova pokoljenja, 1999. godine protiv moćnog vojnog pakta koji je počinio agresiju na suverenu državu, članicu UN, bez saglasnosti Saveta bezbednosti tela zaduženog za očuvanja globalnog mira i bezbednosti.

GAĐANI / POGOĐENI CILJEVI - Subotica, 15. april - prvi nalet NATO avijacije u 22.50 časova, naselje Mali Radanovac, sa dve rakete gađan je pokretni radar. Cilj je promašen ali su pogođeni stambeni objekti – kuće. Palić, 19. april - drugi nalet tri rakete. Prva pogađa meteorološku stanicu, druga pada u jezero Palić, gde se i dan danas nalazi dok treća pogađa auto kamp. Subotica, 10. maj - treći nalet oko 12 časova u Crvenom selu, sa dve rakete gađan je radio relejni toranj ali je cilj promašen. Pogođena je samo upravna zgrada.

Vazdušnom kampanjom NATO članice sejale su smrt i po civilim ciljevima. Iako Subotica nije bila izložena većem broju napada, mnogi se još uvek, sa traumam, sećaju zavijajućih tonova sirena za uzbunu. Na Suboticu je palo 7 razornih projektila pričinivši veliku mateirjlanu štetu. Ono nenadoknadivo su ljudski životi, a upravo četvoro Subotičana svoj život je dalo u toj agresiji 1999. godine.

Okupljeni oko spomenika "Njihovoj vernosti" veterani su poželeli jedni drugima dobro zdravlje i da se na obeležavanju četvrt veka susretnu u što većem broju, sa porodicama i svima za koje su se borili.

Nažalost i ova priča heroja i patriota koji su na braniku otadžbine prkosno stali naspram brojno, tehnički i tehnološki superiorniih vojski skoro svih najjačih svetskih sila polako pada u zaborav. Veterani se samorganizuju, obeleže ovaj tužan dan u istorij Srbije i nekadašnje državne zajednice, ali sve je manje pažnje usmereno prema njihovoj žrtvi. Oni ipak dolaze da odaju počast, godinu za godinu i tako će, kažu, dok god budu hodali ovom zemljom. Saborci koji su dali svoje živote se, kažu, ne zaboravljaju, sigurno ne kao veterani za života.

U nadi da će se i u našem gradu primerenije obeležavati ovaj dan, onako kako su to naši sugrađani i zaslužili, ali i da će se neko "drznuti" da im udeli ulicu, plato, trg... U nadi da će u narednim godinama u najmanju ruku opstati, ako ne i jačati, sećanje na njihovu žrtvu. Najvažnije, da ONI neće biti zaboravljeni!