Više od 30 poziva telefonskom centru Crvenog krsta

Telefonski centar za pružanje psihosocijalne pomoći Crvenog krsta Subotice počeo je da radi 25. marta, a od tada pa do danas, više od 30 Subotičana obratilo se za pomoć. Po rečima Nevene Lukić, stručne saradnice ove gradske organizacije, pozivi u proseku traju od 15 do 30 minuta, a potrebe sugrađana su raznolike, od informacija o imunizaciji, korona virusu i aktuelnim epidemiološkim merama, do mentalnog zdravlja koje je ova kriza ozbiljno narušila.

- Svaki poziv je drugačiji i svaka priča je drugačija, ali se uglavnom svi boje za zdravlje i egzistenciju. Najčešće postavljaju pitanja o imunizaciji, koje su kontraindikacije, kada će moći da se vakcinišu bez poziva i da li ima vakcina, a novi soj virusa ih jako brine. Kada se sve sabere, utisak je da svaka nova informacija na građane ostavlja neke posledice i budi novi strah - kaže Lukić, ističući da kada se zatvore pitanja o virusu, otvara se i nastavlja razgovor o usamljenosti i ličnim problemima koji tište sugrađane. - Jedna baka nam je rekla da više od godinu dana nije popila kafu sa komšinicom, već se gledaju preko ograde. Nedostaje joj da gledaju serije zajedno, imali su neke svoje rituale i to su stvarni primeri koliko smo mi kao ljudi socijalna bića i koliko nas je ova situacija dovela do toga da se izolujemo u svakom pogledu.

Usamljenost i zabrinutost posebno dolaze do izražaja u vreme praznika, jer usled postojećih mera i nepovoljne epidemiološke situacije, mnogi sugrađani nisu u mogućnosti da okupe porodicu, što im pada izrazito teško, a utoliko teže ako tu muku nemaju sa kim da podele.

- Javilo nam se nekoliko građana čija deca žive u inostranstvu i ne mogu da dođu kući za praznike. To je jako teško, pogotovo što mnogi od njih nisu videli decu više od godinu dana, a s druge strane, situacija se menja iz dana u dan i ako deca dođu, ne znaju kako će da se vrate i da li će im biti potreban pcr test ili karantin, što može da utiče i na njihov posao, pa se ipak odlučuju da ne dođu. Sve to roditelji podnose teško, pa čak i oni čija deca i unuci su ovde, jer kada im dođu u posetu, donesu hranu, lekove i ono što im je potrebno, ali nema zagrljaja, držanja za ruku. Mi smo kao narod takvi da volimo bliski kontakt, da volimo da se zagrlimo ili poljubimo u obraz, ali deca iz straha da ne zaraze roditelje, bake i deke, drže distancu i odnos postaje hladniji, ali ne u pravom smislu te reči, već pridržavajući se određenih mera iz straha da im ne naškode, deca se povlače i to starijima teško pada - ističe Lukić.

Iako je telefonski centar prevashodno namenjen starijim sugrađanima, osobama sa invaliditetom i njihovim negovateljima, naša sagovornica dodaje da su se za pomoć obraćali i mladi, raspitujući se o aplikaciji "Razgovarajmo" i mogućnostima zakazivanja termina kod psihologa. Telefonski centar radi svakog radnog dana od 9 do 13 časova, a broj na koji mogu da se obrate svi kojima je ovakav vid pomoći neophodan je 024/621-104.