Više od deset Subotičanki mesečno otkrije rak dojke

U oktobru, Mesecu borbe protiv raka dojke, pažnja javnosti je usmerena na ovaj globalni javno- zdravstveni problem, ne samo zbog činjenice da bolest ima epidemijske razmere, već i zato što njene posledice pogađaju praktično sve segmente društva - od zdravstvenih do psihosocijalnih i ekonomskih. U celom svetu 2018. je bilo 2,1 milion novodijagnostikovanih karcinoma dojke, a 630.000 umrlih. U EU 2018. (28 zemalja) je bilo 404.920 novodijagnostikovanih i 98.755 umrlih.

VIŠE OD DESET ŽENA MESEČNO U SUBOTICI OTKRIJE RAK DOJKE

Po rečima dr Dragice Štrbac Čizmarević, načelnice Odeljenja onkologije u Opštoj bolnici Subotica, najveći broj obolelih žena u našoj zemlji je starosti od 50 do 65 godina života, ali se trend porasta broja obolelih spušta prema mlađim generacijama. Naglašava da je verovatnoća oboljevanja od karcinoma dojke 12,5%, odnosno da će 1 od 8 žena oboleti od ove bolesti!

- “U Subotici broj obolelih od karcinoma dojke odgovara proseku u Srbiji. Incidencija varira i kreće se od 111-143 novodijagnostikovanih na godišnjem nivou. Broj umrlih se u periodu od 2013. do 2017. godine kretao od 31-49 godišnje. Broj obolelih žena po broju stanovnika u našoj zemlji je sličan drugim zemljama u okruženju, međutim po broju umrlih žena na žalost, naša zemlja se nalazi među zemljama sa visokom stopom mortaliteta. Glavni razlog je kasno otkrivanje karcinoma dojke - ističe dr Štrbac.

KAKO PREPOZNATI SIMPTOME RAKA DOJKE? - Dr Štrbac ističe važnost samopregleda, ali naglašava da pravu dijagnozu treba da postavi lekar. Žene najćešće u toku samopregleda (većinom u gornjem spoljašnjem kvadrantu dojke) napipaju tvrd bezbolan čvorić. Ispupčenje ili uvlačenje kože, pojava promene na koži dojke poput "narandžine kore" (usled nemogućnosti protoka limfe), krvavi sekret iz bradavice , "hronični ekcemi" u predelu dojki, pojava crvenila kože dojke, uvećanje dojke, uvećani limfni čvorovi na vratu i pazuhu sa iste strane su neki od najčešćih simptoma raka dojke. Ukoliko se primeti bilo koja od navedenih promena, treba se obratiti lekaru. U najvećem broju slučajeva se ne radi o malignom tumoru već o drugim oboljenjima dojke kao što su displazija, upala, ciste ili benigni tumori.

SAMO 30 ODSTO ŽENA RAK DOJKE DIJAGNOSTIKUJE NA VREME

U većini zapadnih zemalja stopa mortaliteta je u opadanju jer se karcinomi otkrivaju ranije i bolje se leče. U razvijenim zemljama više od 60% se dijagnostikuje u stadijumu lokalizovane bolesti (samo u dojci), a manje od 10% u odmaklim stadijumima. Međutim, u Srbiji samo 30% žena dijagnostikuje rak dojke u stadijumu lokalizovane bolesti.

Ovakva situacija se automatski odražava na preživljavanje koje u SAD iznosi 99% u stadijumu lokalizovane bolesti (dojka), 84% u stadijumu regionalne proširenosti (dojka i regionalni limfni čvorovi) i 23% u stadijumu metastatske bolesti (udaljene metastaze).

IZUZETAN ZNAČAJ PREVENCIJE I SAMOPREGLEDA

U zavisnosti od faktora rizika pristup svakoj ženi je individualan te je i dijagnostika usmerena na rano otkrivanje raka dojke specifična, naglašava dr Štrbac.

KOJI SU FAKTORI RIZIKA? - Najvažniji faktori rizika: genetska predispozicija (5-10% žena ima nasledni rak dojke povezan sa mutacijama na BRC1/2 genima), izloženost estrogenu (endogeni poreklom iz masnog tkiva kod žena u menopauzi i egzogeni uključujući i dugotrajnu hormonsku supstitucionu terapiju u menopauzi), jonizujuće zračenje, rana prva menstruacija (pre 12.god.), kasna menopauza (posle 55), nerađanje, malobrojno rađanje, kasna prva trudnoća (posle 30. god.), visok denzitet (gustoća) dojki i istorija atipične hiperplazije. Vesternizacija životnog stila, fizička neaktivnost, gojaznost, konzumacija alkohola takođe doprinose porastu incidencije karcinoma dojke – naglašava dr Štrbac.

- Primarna prevencija se odnosi na faktore rizika-regularna fizička aktivnost, prestanak konzumiranja alkohola, smanjenje telesne težine, promena stila života. Ishrana siromašna mastima i konzumiranje voća i povrća smanjuju rizik za 5-10%. Sekundarna prevencija, program skrininga-RTG mamografija je suverena metoda u smanjenju mortaliteta od karcinoma dojke. Zemlje sa organizovanim skriningom imaju smanjenje mortaliteta za 20-30%. Skriningom su obuhvaćene žene starosne dobi 50-69 godina, obzirom da je kod njih uočena najveća korist. Kod mlađih žena građa dojki je drugačija (više žlezdanog tkiva, dojke su gušće) i postoji manja učestalost raka dojke. Ako postoje određeni faktori rizika RTG mamografija može da se radi i pre 50-te godine. Prateći preporuke Svetske zdravstvene organizacije i iskustva Evropskih zemalja u sprovođenju populacionih skrining programa, u Republici Srbiji se sprovodi program skrininga raka dojke. Skrining mamografija se ponavlja na svake 2 godine - navodi dr Štrbac.

Klinički pregled i ultrazvučnu dijagnostiku dojki, po proceni lekara, treba učiniti jedanput godišnje, počevši od 25. godine života. Redovan samopregled dojki jedanput mesečno treba da rade žene svih uzrasta počevši od osamnaeste godine života. Radi se u periodu od 5-10. dana računajući od prvog dana menstruacije. Kod žena u menopauzi može samopregled bilo koji dan u mesecu. Samopregled je izuzetno važan jer se smatra da većinu tumora otkrivaju same žene. Dojke treba na isti način pregledati i u trudnoći.