Visoke temperature povećale intervencije Hitne pomoći, lekari apeluju na oprez

U periodu od 17. do 23. juna, lekarske ekipe Službe hitne medicinske pomoći intervenisale su 267 puta na terenu. Kako objašnjava dr Branislav Milović, načelnik Službe, s porastom dnevnih temperatura iznad 30-og podeoka Celzijusove skale, značajno se povećao i broj intervencija na javnim mestima, pa je tako zabeleženo čak 30 kolapsa u ovom periodu, 11 saobraćajnih nezgoda, od kojih jedna teža sa smrtnim ishodom, veći broj povreda, te jedno utapanje u Palićkom jezeru.

- Ukidanjem vanredne situacije na teritoriji grada i produženjem radnog vremena kafića i ugostiteljskih objekata, za vikend je zabeležen i veći broj intervencija zbog alkoholisanosti, mahom mlađih ljudi, kao i tuča - kaže dr Milović, dodajući da su za nedelju dana u ambulantama Hitne pomoći pregledana 254 pacijenta. - Najčešće su se javljali hronični bolesnici sa povišenim krvnim pritiskom, kardiovaskularnim i respiratornim tegobama, te pacijenti sa vrtoglavicom, alergijskim reakcijama i ubodom insekata. Transportne ekipe Službe su u ovom periodu obavile 215 sanitetskih prevoza i pružanja terapije pacijenatima u kućnim uslovima.

Visoka temperatura, vlažnost i pritisak vazduha predstavljaju veliki stres za organizam, naročito ako se uzme u obzir da je za njegovo potpuno prilagođavanje promenama u spoljašnjoj sredini potrebno čak 60 dana, a kako objašnjava dr Verica Dronjak, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja Subotica, kao neke od najopasnijih tegoba izazvanih toplotom mogu da se jave sunčanica, toplotna iscrpnjenost i toplotni udar.

- Sunčanica nastaje prekomernim direktnim izlaganjem, pre svega glave i vrata, sunčevim zracima. Počinje jakom glavoboljom i porastom telesne temperature, a često se javlja umor, malaksalost, pospanost, vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha, a kod starijih osoba može doći i do gubitka svesti. Toplotna iscrpljenost uglavnom nastaje usled preterane fizičke aktivnosti u uslovima povišene spoljne temperature i vlažnosti vazduha. Manifestuje se pojačanim znojenjem, grčevima u mišićima, glavoboljom, povraćanjem, padom krvnog pritiska i malaksalošću, kao i gubitkom svesti, dok toplotni udar može da nastane, ne samo zbog prekomernog izlaganja direktnim sunčevim zracima, već i usled vlažnog i pregrejanog vazduha, pogotovo kod radnika u pekari, kuhinji, kraj visokih peći, ali i u pregrejanom automobilu, javnom prevozu, pa čak i u stanu. Nastaje naglo, a simptomi su opšta slabost, telesna temperatura viša od 40 stepeni, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje i nekada gubitak svesti - objašnjava dr Dronjak.

Kako se tropske temperature očekuju i u narednim danima, lekari savetuju oprez i poručuju da je sva ova stanja moguće izbeći pridržavanjem jednostavnih uputstava.

- Apelujemo na naše sugrađane da izbegavaju najtopliji deo dana i bez preke potrebe ne izlaze iz svojih domova između 10 i 18 časova, da uzimaju lagane obroke i što više tečnosti, a hroničnim bolesnicima da redovno uzimaju svoju terapiju - poručuje dr Milović.