Vojvođani se voze taksijem na veresiju

U „YU ekonomik" taksi udruženju kažu da je sve manje posla i da galantnih putnika koji ostavljaju bakšiš više nema, dok stalnim mušterijama dozvoljavaju i veresiju.
- Start je nula, a kilometar naplaćujemo 47 dinara. I pored povoljnih uslova vožnje putnika je sve manje, jer ljudi nemaju posla ili malo zarađuju pa su naše usluge postale luksuz - kaže taksista Miroslav Popović.
Njegov kolega Milan Grbić ističe da su oni koji se voze na veresiju uglavnom pošten svet, ali se dešava kada su u pitanju veće sume novca da moraju podsetiti mušteriju da vrati dug.
- Za 100 i manje dinara ne pravimo problem, ali je bilo slučajeva da nam građani duguju i više. Znamo da je teška situacija i da nije u pitanju nemarnost, već nemogućnost da nas isplate - kaže Milan Grbić.
Vlasnik limarske radnje Stevan Varaljai kaže da već mesecima nema posla i da je kriza uništila sve zanatlije i radnike uslužnih delatnosti u gradu.
- Ljudi nemaju novca, došla su teška vremena i kriza nas uništava. Sedim u radnji u koju niko ne ulazi, a u razgovoru sa zlatarima kojih u gradu ima mnogo čujem da je ista situacija i kod njih i da ne znaju kako da sastave kraj s krajem - kaže Varaljai.
Međutim, u hemijskoj čistioni „Zora", koja je pre tri godine privatizovana, posla ima i vlasnica i direktorka firme Snežana Davidović zadovoljna je ovogodišnjih poslovanjem.
- Trebalo je dugo vremena da stanemo na noge, ali ulaganjem u najsavremeniju opremu uspeli smo da ostvarimo napredak i krizu ne osećamo. Mušterija je sve više, a pošto jedini čistimo i sušimo kožu, krzno, tepihe, vunene i perjane stvari bez obzira na veličinu naše mušterije nisu samo iz Subotice već i iz Ade, Bačke Topole, Sente, Bajmoka i drugih gradova - kaže Davidovićeva.
Predsednik Sekcije autoprevoznika u Udruženju zanatlija Darko Antelj ocenjuje da je kriza došla do vrhunca i da pospešuje rad na crno koji dodatno otežava tešku situaciju.
- Preduzeća nemaju obrt robe i potrebe za prevozom robe su svedene na minimum zbog čega imamo 40 odsto manje posla, ali nam siva ekonomija smanjuje prihode za još 30 odsto. Subotica je postala mrtav privredni grad i država pod hitno mora nešto da preduzme - kaže Antelj.
Na krizu se žale i inđijski taksisti.
- Kriza u našem poslu traje već deset godina, ali ove godina je najteža. Više nema nekadašnjeg srednjeg sloja koji je najviše koristio naše usluge. Paradoksalno je ali je tako, siromašni koriste taksi, a od njih ne možemo da uzmemo pare. Cene nisu menjane tri i po godine. Nekada smo najviše posla imali pijačnim danima, sredom i subotom, sada domaćice ostave sve pare na pijaci i para za taksi nema. Lokalna tarifa je 200 dinara - kaže Mirko Milosavljević, jedan od inđijskih taksista sa najdužim stažem.
- Ima nas dosta, nas 20 u Udruženju „In-taksi", isto toliko van udruženja. Za 12 sati rada u proseku i ostvarimo pet do deset vožnji. I ovako mali promet umanjuju taksisti koji rade na crno - kaže taksista Milan Grubić.
- Da bismo sačuvali mušterije desi se da idemo i sa nižim cenama, bolje i tako nego da ceo dan sedimo džabe. Sve češća je praksa da građani pozovu taksi samo onda kad moraju hitno u bolnicu - kaže jedan od mlađih inđijskih taksista Zoran Obradović.
Pad prometa oseti se i kod frizerskih usluga. Vlasnica salona „Lela" Slavica Jovičin kaže da su kod nje cene niže od 30 do 50 odsto nego u drugim salonima, pa šišanje staje svega 200 dinara, frizura 250 dinara. I pored toga promet je znatno manji nego lane.
- Na raspolaganju sam korisnicima usluga od 8 do 20 časova, za stalne mušterije ima i na veresiju. Kako stvari stoje, ovakav odnos će još potrajati jer se ne nazire kraj krizi - kaže Slavica Jovičin.
Pored saračkog, kovačkog, papučarskog, užarskog i obućarski zanat je u Mitrovici u odumiranju. Pored visokih dažbina državi i niske cene usluga utiču na zatvaranje obućarskih radionica, a od starih majstora ostalo ih je još samo trojica, koji nemaju naslednike.
U apatinskoj opštini taksisti imaju za trećinu manje posla.
- Ljudi zovu taksi službu uglavnom kada trebaju prevoz do Doma zdravlja. U lokalu cena je paušalna od 150 dinara i, ako imamo pojedinačno po tri poziva dnevno, možemo da zaradimo svega 450 dinara. Kada bi se izračunala cena goriva i amortizacije, naša zarada nije veća od 100 evra mesečno - kaže taksista Branko Milaković.
Rajka Uzelac iz prodavnice mešovite robe navodi da su kupci uglavnom ljudi iz komšiluka koji kupuju baš najnužnije namirnice poput hleba i mleka i ređe za slatkiše koji su takođe postali luksuz.