Volonteri su blago Crvenog krsta

Svakog četvrtka, nešto posle 19 časova, u prostorijima Crvenog krsta Subotice se čuje graja. To mladi volonteri čekaju da počne još jedan od njihovih redovnih sastanaka, na kojem će podneti izveštaj o aktivnostima tokom protekle sedmice, ali i dobiti nove zadatke za nedelju koja je pred njima. Dok se prebrojavaju, ko je došao, a ko još nedostaje, zatičemo petnaestogodišnu Nataliju Živković u razgovoru sa kolegom, kojeg je upitala gde su mu drugari koji su prisustvovali prošlonedeljnom sastanku.

- Kako to misliš neće doći na najbolje mesto na svetu - upitala je Natalija u neverici.

Ova učenica Gimnazije "Svetozar Marković" priključila se Crvenom krstu u januaru prošle godine, kada je upravo jedan od volontera gradske organizacije došao u njenu školu da održi predavanje o borbi protiv trgovine ljudima. Kako i sama kaže, tema ju je odmah zainteresovala, te je odlučila da dođe na svoj prvi sastanak volontera.

- Ljudi su bili veoma fini i dragi, osećala sam se prijatno i sada sam i sama uključena u programe borbe protiv trgovine ljudima i prve pomoći, iz kojih svojim vršnjacima i mlađima od sebe držim predavanja. Oni su veoma zainteresovani za ovu temu i čak se i nekoliko njih nakon toga priključilo Crvenom krstu - priča nam Natalija, kojoj su druženje i mogućnost da pomogne drugima najveća motivacija za volontiranje u Crvenom krstu. - Jednostavno me ispunjava i osećam se mnogo bolje. Svaki put kada dođem ovde, kada idem na akcije i kada znam da možda ne pomažem ljudima direktno, ali indirektno. Ovde sam mnogo ljudi upoznala i smatram da će mi većina njih biti doživotni prijatelji i da uvek mogu na njih da računam.

A podršku i oslonac Natalija svakako ima u nešto starijem kolegi, 24-ogodišnjem Aleksi Petriću, koji je volonter Crvenog krsta devet godina. Od kada se priključio, završio je fakultet i našao posao, ali uprkos brojnim obavezama, volontiranje u gradskoj organizaciji ne planira da napusti.

- Za Crveni krst sam čuo od tate, koji je neko vreme volontirao i kratko bio zaposlen u Crvenom krstu, i on je meni, bratu i sestri predložio da odemo i vidimo kako to izgleda. Kad smo došli na prvi sastanak, volonteri su nam sve ispričali, zainteresovali smo se i tako smo krenuli. Posle devet godina i dalje smo tu - kaže Aleksa. - Za devet godina sam dosta toga prošao. Bio sam tu 2014. godine kad su bili smetovi i poplave, pa nakon toga migrantska kriza. U sve sam bio uključen i kroz druge programe, prvu pomoć i zdravstveno-preventivni program, i mogu reći da mi je Crveni krst jako mnogo pomogao da razvijem sebe kao ličnost. Uvek se setim kad sam prvi put došao, koliko sam bio uplašen, imao sam veliku tremu, sedeo sam u ćošku, nisam se javljao ni na jednu akciju, ni sa kim nisam pričao, a sada sam opušten, držim predavanja i mogu bez problema da uđem u komunikaciju sa drugim ljudima. Tako da mi je Crveni krst u tome mnogo pomogao, a vidim da i drugim volonterima to može da pruži, da nas sve izvede na pravi put.

Da ni u nešto poznijim godinama nije kasno priključiti se Crvenom krstu, najbolje pokazuje Predrag Milanović, koji se u ranim tridesetim godinama prvi put uključio u programske aktivnosti gradske organizacije. Pošto radi u Srednjoj medicinskoj školi, kaže da ga je priroda profesije usmerila ka Crvenom krstu, pre svega u domenu pružanja prve pomoći, a to sve vrlo brzo proširilo i na ostale programe.

- I to tako traje već 20 godina i verujem da će trajati i u budućnosti - kaže kroz smeh Predrag, kojeg odmila zovu Peđa u organizaciji.

Peđa je danas predsednik Komisije za prvu pomoć, savetnik-saradnik u Timu za promociju humanih vrednosti, član je i Upravnog odbora Crvenog krsta, ali svoju ulogu pre svega vidi u volontiranju i motivisanju novih generacija, pre svega učenika Srednje medicinske škole, da se priključe gradskoj organizaciji.

- Principi kojima se rukovodi ova organizacija su i principi zdravstvene struke u smislu humanosti, nepristrasnosti, univerzalnosti i pomoći ljudima, i vrlo lako nađemo zajednički jezik i đaci se negde prepoznaju u tim aktivnostima. Meni i sad, posle svih ovih godina, i ono što najviše volim da radim, jeste na afirmaciji, da što više naših učenika postanu aktivni članovi organizacije i da nađu sebe, jer Crveni krst nije samo prva pomoć, ima mnogo različitih programa u kojima svaka mlada osoba može da pronađe sebe - ističe Predrag. - Od ove godine smo napravili inicijativu da sve učenike prve godine učlanimo prve dve nedelje septembra u organizaciju i tu će se kasnije isfiltrirati oni koji će ostati. Moj moto u toj priči je da je volonterizam danas stvar opšte kulture i da to više nije potreba, nego ono što se očekuje od mladih ljudi i mislim da svako u životu ko nije dao sebe u nekom trenutku, u smislu da ne očekuje neku nagradu, neku naknadu, pa čak ni da mu ime bude spomenuto, a da bude lično zadovoljan, mislim da je uradio pravu stvar.

Neizmerno ponosan na svakog volontera, pogotovo kada ugleda punu salu mladih ljudi kako spremno dočekuju novi sastanak, dr Siniša Trajković, sekretar Crvenog krsta Subotice, kaže da su oni zapravo noseći stub svih aktivnosti koje ova organizacija sprovodi tokom godine, te da bez njih ništa ne bi bilo moguće.

- Peđa je, a voleo bih da to sutra kažem i za Aleksu i Nataliju, naše volontersko blago. Jedan biser koji smo iznedrili poslednjih desetak godina. Izvukli smo iz njega maksimum kada je u pitanju prva pomoć i prevencija nasilničkog ponašanja, a nešto što nikada ne kažemo kada je on u pitanju, to je osposobljavanje volonterskog kadra. Peđa je u tome mnogo doprineo, jer su našu volontersku bazu u prethodnim godinama, pa mogu da kažem, i do 90 odsto činili učenici Srednje medicinske škole, a sada se polako povećava i broj dece koja nam dolaze iz drugih škola i nadamo se da će nam se i u budućnosti priključivati u velikom broju - poručuje dr Trajković.