Vraćena svega trećina oduzete imovine

Prema važećem Zakonu o povratu oduzete imovine i obeštećenju, do sada je na području našeg grada vraćeno oko 3.500 hektara poljoprivrednog zemljišta, 140 poslovnih prostora, 120 stanova, četiri zgrade i dve fabrike. Predsednik Udruženja za povrat oduzete imovine za Suboticu s okolinom, Milan Uzelac, kaže da to nije ni trećina imovine koja se potražuje, te da je suština problema u tome što je država oduzetu imovinu na različite načine otuđila.

- To je veoma vešto izvedeno, jer se prema važećem Zakonu vama može vratiti samo ona parcela koja vam je oduzeta, a problem je što je nešto od tih parcela prodato, nešto je posle rata podeljeno onima koji nisu imali zemlju, neke od njih su pretvorene u javnu površinu i sada vi tu zemlju ne možete da dobijete nazad - objašnjava Uzelac - Takođe, prema Zakonu je predviđena podela obveznica u vrednosti od 2 milijarde evra za onu imovinu koja ne može da se vrati u naturi, dok je s druge strane Agencija za restituciju utvrdila da vrednost te imovine zapravo iznosi 13,6 milijardi evra, te će tako država vratiti svega 15 odsto vrednosti oduzete imovine.

Na teritoriji grada Subotice najviše se potražuje poljoprivredno zemljište, oko 15.000 hektara zemlje, a prema rečima Uzelca, najgore su prošli upravo oni koji potražuju zemlju, jer je ostala imovina donekle vraćena.

- U Subotici s okolinom, do 95 odsto se potražuje poljoprivredno zemljište, jer je ovo poljoprivredni kraj. To je takođe veliki problem, jer se koliko toliko može ući u trag nelegalnoj prodaji poslovnih prostora i stanova, dok je zemljište toliko širok i složen pojam, da i danas imamo situaciju da se na desetine hiljada hektara nelegalno koristi. Katastar za nepokretnosti nije vodio evidenciju kako treba, i sve to doprinosi stvaranju utiska da se uopšte nije vodilo računa da se narod obešteti, već da to samo postoji na papiru kako bi Evropska unija videla da smo uradili, jer je to bila obaveza naše države - ističe predsednik Udruženja.

Ipak, rešenje pomenutog problema, kaže Uzelac, moglo bi da bude menjanje važećeg Zakona, odnosno uvođenje naturalne supstitucije, kojom bi se omogućio povrat otuđene imovine.

- Mi smo od početka tvrdili da Zakon nije dobar, te da ako nema naturalne supstitucije, neće ni biti moguće da se povrati sva potraživana imovina. Ukoliko ne mogu da vam vrate parcelu koja vam je oduzeta, naturalna supstitucija omogućava da vam daju neku drugu parcelu. Država ima zemlje, jer mnogo porodica nije ni potraživalo zemlju, a mnoge od njih su raseljene. Čini se da država nastoji da proda zemlju čak i strancima, a da svojim građanima ne vrati, odnosno da vrati, ali u vidu bezvrednih obveznica, jer ako jedan hektar na tržištu vredi 10.000 evra, oni će vas obeštetiti sa 1.500 evra i to na 12 godina vraćanja - zaključuje Uzelac, dodajući da se u ime Udruženja obraćao predsednici Vlade, Ministarstvu finansija, pravde i poljoprivrede, kao i predsedniku Republike, kako bi se ovaj problem rešio na adekvatan način.