Zagađenja na placu subotičke „Zorke“

Grad razmatra ponudu preduzeća „Zorkakop“ da otkupi građevinsku parcelu na kojoj se nekada nalazila hemijska fabrika „Zorka“, saopšteno je iz kabineta gradonačelnika Jenea Maglaija. Prvi čovek grada formirao je i radnu grupu koja ima zadatak da sagleda uslove kupovine kojom bi grad pribavio 30 hektara građevinskog zemljišta, sa trafo-stanicom od 3,5 megavata, industrijskim kolosekom i tri bunara dubine 180 metara.

Maglai i radna grupa su se saglasili sa Srđanom Zekovićem, direktorom „Zorkakopa“ i pravnim zastupnikom firme advokatom Goranom Čabarkapom, da se prvo angažuje sudski veštak koji će proceniti tržišnu vrednost ove nepokretnosti.

Prema nezvaničnim saznanjima „Politike“, prodavac je ponudio vrlo povoljnu cenu, daleko ispod prosečne vrednosti građevinskog zemljišta. Ukoliko do kupovine dođe, deo cene bi bio rešen i „prebijanjem“, s obzirom da aktuelni vlasnici godinama nisu plaćali porez na ovu imovinu. S druge strane, grad je tražio i da se definiše tačno šta se prodaje s obzirom na to da je, prema postojećim podacima, na ovom placu deo još u vlasništvu prethodnog kupca – „Viktorija grupe“.

Fabrika „Zorka“ je prodata na tenderu februara 2010. godine a kupac je bila „Viktorija grupa“ koja je za 186 miliona dinara postala je vlasnik 55 hektara i 110.000 kvadratnih metara pokrivenog prostora, koji je bio u takvom stanju da je tek oko 8.000 kvadrata bilo upotrebljivo, izjavio je tada Dušan Turkulov, direktor „Zorke“.

Prilikom kupovine najavljeno je da će ovaj prostor biti raščišćen i pretvoren u logistički centar, jer se nalazi na samo tri kilometra od centra grada, a na putu za granični prelaz Kelebija prema Mađarskoj. „Viktorija grupa“ je počela raščišćavanje prostora, ali je ubrzo ovu nekretninu prepustila drugoplasiranom na prodaji „Zorkakopu“.

U poslednjih pet godina na prostoru nekadašnje fabrike „Zorka“ ništa nije podignuto, već je 55 hektara pretvoreno u devastiran prostor koji svedoči o tome da se rušilo nasumice.

Međutim, ova građevinska parcela nije samo fizički uništena. U Gradskoj upravi postoje podaci i da je ona višestruko zagađena i da predstavlja potencijalnu opasnost za okolinu, jer su prve komšije stambeno naselje, kao i vodozahvat sa koga se pijaćom vodom snabdeva tri četvrtine grada .

Mr Gordana Gavrilović, rukovodilac Odseka za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, kaže da je tokom 2010. i 2011. godine urađena studija o zemljištu i vodi na terenu bivše „Zorke“. Rezultati merenja koja su uradili beogradski i subotički zavod za javno zdravlje su bili upozoravajući, ali i očekivani jer je ovde hemijska industrija bila intenzivno prisutna od 1904. godine kroz proizvodnju veštačkog đubriva, a potom i pesticida i herbicida.

– U zemljištu su povećane koncentracije teških metala, evidentna su organska zagađenja, od pet kontrolisanih mesta na jednom su stručnjaci Vinče zabeležili povećanu radioaktivnost, dok su u vodi pronađeni ortofosfati. Oni su opasni jer su vrlo pokretni i lako se kapilarno šire kroz zemlju. Potrebno je uraditi drugu studiju da utvrdimo koliki je rizik zagađenja po okolinu i sanirati ovaj prostor – objašnjava nam Gavrilović.

Prema nekim procenama, tlo bivše „Zorke“ je potrebno „oljuštiti“ bar nekoliko metara u dubinu, kako bi se uklonilo zagađenje, a takva sanacija je očigledno prevelika investicija za privatne firme.