Zahvaljujući humanim ljudima porodica Godar dobila kupatilo

Topla voda, kupka i toalet za mnoge su nešto najnormalnije. Postoje, pak, mnogi kojima je to veliki, nedosanjani san. Elvira i Viktorija su bile među njima. Sve dok za njihov težak i tmuran život nisu čule naše sugrađanke okupljene u grupi „Obrok za porodicu“.

- Porodici Godar pomažemo od decembra u vidu namirnica i potrepština. Kada smo videli kako žive i kako je majka vredna, odlučili smo da im pomognemo i napravimo kupatilo kako bi imale život dostojan 21. veka – kaže Tijana Mijović, jedna od članica grupe „Obrok za porodicu“. – Okupili smo se i odlučili da ćemo napraviti kupatilo. Krenuli u posao bez dinara i zahvaljujući dobrim ljudima koji su nam pomagali kako je i koliko ko mogao, i za dva meseca smo završili kupatilo. Zahvalni smo svima koji su pomogli u vidu donacija, a na gradilište su uglavnom dolazili ljudi kojima putem grupe pomažemo.

Pre kupatila u dvorištu je postojala samo ručna pumpa i posao nije bio nimalo lak. Trebalo je početi od temelja, uvući vodu, napraviti septičku jamu, odvod, struju...

- Izgrađen je objekat i u njemu kompletna infrastruktura. „Siva“ faza je bila najteža, posle je bilo lakše jer su nam u pomoć pritekli keramičar, električar... Svi oni su radili bez novca, želeli su da nam pomognu – dodaje Milan Ranogajec. – Ostalo je da se razvuče mrežica, okreči i izgletuje. Da ne bi rušili postojeći zid, napravili smo mali hodnik, a kada smo krenuli zamenili smo i deo krova.

Viktorijina sreća i nestrpljenje da se istušira dovoljno govori koliko je ovaj vid pomoći porodici Godar bio neophodan.

- Radila sam kao spremačica, ali zbog autoimune bolesti koju imam sada ne mogu da radim. Bilo nam je zaista teško bez vode, ručno smo prali, grejali vodu i tako se kupali – iskreno će majka Elvira. – Ni sada ne mogu da verujem da je posao urađen, gledala sam ljude koji rade ali nisam mogla da verujem da je to zaista ko nas. Još uvek postoje dobri ljudi, hvala im od srca za ovu radost što su nam pričinili i što su nam pomogli.