Zakon o radu jasan - godišnji odmor se mora iskoristiti

Zakon predviđa minimum 20 dana godišnjeg odmora na koje svaki zaposleni ima pravo. 

- Dane godišnjeg odmora ne možete pokloniti, ne možete ih se odreći, niti vam ih poslovdavac može isplatiti. Zaposleni te dane mora da iskoristi, da se odmori, da prikupi eneregiju za dane kada se sa godišnjeg vrati i nastavi da radi. On se isplaćuje samo u jednom slučaju - kada zaposleni odlazi iz firme, a nije iskoristio dane godišnjeg srazmerno vremenu koje je proveo na poslu. Onda se godišnji isplaćuje po danu, kao da je zaposleni radio, izuzev putnog troška i toplog obroka - objašnjava Ištvan Huđi, predsednik Saveza samostalnih sindikata Subotice. 

Ovaj zakonski minimum od 20 dana može biti i uvećan, pa u nekim preduzećima ide i do 30 dana, što zavisi od brojnih faktora. 

- Nekim ugovorima je predviđeno i po 22, 25 čak i 30 dana godišnjeg, što zavisi od uslova rada, radnog mesta, granskog kolektivnog ugovora, radnog staža, težine radnog mesta, ali i recimo da li je zaposleni samohrani roditelj, recimo. Različite kategorije utiču na povećanje broja dana odmora - dodaje on.

Što se samog načina korišćenja godišnjeg odmora, Huđi pojašnjava da se on kod nas realizuje na dva načina. 

- Kada je u pitanju kolektivni godišnji, zaposleni unapred znaju kada će to biti, obično u julu ili avgustu, pa se prema tome upravljaju. Drugi način je kada se početkom godine pravi plan korišćenja godišnjeg odmora i onda poslodavac usklađuje odmore sa poslom, potrebama zaposlenih ali i nekim dogovorima unutar preduzeća. To se tiče prvog dela godišnjeg, i on mora iznositi najmanje 10 dana, dok se preostali dani mogu koristiti iz dva, tri ili više delova, u zavisnosti od dogovora zaposlenog i radnika. 

Korišćenje godišnjeg odmora predstavlja dogovor između zaposlenog i poslodavca, tako da i jedan i drugi budu zadovoljni, ali završna reč u ovom dogovoru ipak pripada poslodavcu. 

 - Sve počinje željom zaposlenog, kada on želi da ide na godišnji. Ali, poslodavac ima zadnju reč -zato što on zaposlenom potpisuje rešenje o korišćenju godišnjeg. Zato je najbolje kada postoji neka vrsta dogovora - kada kompanija napravi plan smenjljivosti radnika, tamo gde je je više izvršilaca operativno na istom radnom mestu, te se na neki način obezbedi da posao ide dalje, iako je određeni broj zaposlenih na godišnjem. 

Huđi podseća da se godišnji za tekuću godinu mora iskorstiiti do kraja juna naredne godine, kao i da se dani godišnjeg stiču srazmerno vremenu provedenom na radu. 

- Krajnji rok za korišćenje godišnjeg iz ove godine je kraj juna naredne godine. Do tada on mora biti u poptunosti iskorišćen. Što se tiče prava na godišnji, zaposleni stiče dane godišnjeg srazmerno vremenu provedenom na radu. Zaposleni dakle može na godišnji i nakon 2 meseca rada, ali  može da iskoristi samo broj dana koji mu pripada srazmerno vremenu rada.