Zakon “pomilovao” pse lutalice!
Za napuštene pse u Subotici nastupio je svojevrsni „moratorijum" što se tiče njihovog smeštanja u prihvatilišta, jer na osnovu odluke Republičke veterinarske inspekcije, Javno komunalno preduzeće „Čistoća i zelenilo", odnosno Društvo za zaštitu životinja „Aleks" nemaju, doduše, zabranu hvatanja životinja, ali ih ne mogu odnositi u postojeće azile. U pitanju je sprovođenje odredbi Zakona o dobrobiti životinja, koji traži da prihvatilišta ispune čitav niz uslova, kako bi bili upisani u Registar objekata za držanje životinja.
- Prihvatilištima nije zabranjen rad, ona mogu do daljnjeg da drže pse koji su u njima zatečeni, ali ne i da smeštaju nove. Svi objekti za uzgoj i držanje životinja u obavezi su da svoje poslovanje i uslove usklade sa novim, višim kriterijumima koji su propisani Zakonom o dobrobiti životinja - kaže Aleksandar Pižurica, šef Republičke veterinarske inspekcije u Subotici.
Kada je u pitanju azil u Titogradskoj ulici na Makovoj sedmici, koji pripada Društvu za zaštitu životinja „Aleks", nedostaci se odnose između ostalog na neodgovarajuću veterinarsku negu za pse u objektu kao i nedostatak zvučne izolacije zbog čega predstavlja smetnju za okolinu.
- U objektu je nađeno 600 pasa koji uopšte nisu vakcinisani a samim tim su predstavljali problem i za zdravlje ljudi. Zbog laveža pasa koji uznemirava okolne stanovnike imamo stalne prijave građana koji traže da se azil iseli i pišu peticije. Nadalje, ne postoji razdvajanje „nečistog" i „čistog" dela objekta, odnosno mesta gde se najpre donose i smeštaju psi od onog u kojem se drže nakon toga za stalno. Zbog toga je odbijen zahtev „Aleksa" da se upiše u Registar i imaju rok od 90 dana da rasele pse u azile koji ispunjavaju zakonske uslove. Ukoliko zadovolje standarde koje zahteva Zakon o dobrobiti životinja, dobiće rešenje - kaže Pižurica.
Što se tiče lokacije azila, pa i kada je u pitanju „Aleks" na Makovoj sedmici, Veterinarska inspekcija nije nadležna da za nju daje saglasnost niti izmešta prihvatilište, već samo da kontroliše uslove koji vladaju u njemu. S obzirom da u Subotici trenutno nema objekata koji ispunjavaju uslove, smeštanje uhvaćenih pasa, ili njihovo raseljavanje ukoliko do toga dođe, može da bude samo u azile u drugim gradovima!
Prihvatilište u Ganjo šoru, koje je u nadležnosti „Čistoće i zelenila", rešiće problem veterinarske nege zapošljavanjem jednog veterinara, a pokrenuće i novi zahtev da se dobije rešenje o upisu u Registar objekata za držanje životinja.
- Od pre nekoliko dana imamo zvanično zaposlenog i veterinara sa licencom, tako da on sada pregleda dokumentaciju koja je neophodna da bi deo azila u koji se prvo donose psi stavili u funkciju, a u pripremi su radovi za zvučnu izolaciju prihvatilišta. Nadamo se da ćemo do kraja ovog meseca ispuniti sve zahteve inspekcije, a takođe ćemo u istom periodu raspisati i tender za ambulantske usluge, što znači da ćemo imati ugovor sa nekom od ambulanti koja će pružati usluge sterilizacije i lečenja pasa. Verujemo da neće biti prepreka da nakon svega dobijemo dozvolu za rad - kaže Josip Kovač Striko, vršilac dužnosti direktora Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo".
Funkcionisanje prihvatilišta u Ganjo šoru zahteva značajna sredstva čak i bez ispunjavanja dodatnih uslova, a namera je „Čistoće i zelenila" da pse ne zadržava u azilu, nego da posle sterilizacije budu pušteni.
- Nas, odnosno gradski budžet, azil za 200 životinja staje oko 15 miliona dinara godišnje, što je značajan iznos. Osim obezbeđivanja hrane za pse, moramo, dakle, izdvajati i za platu veterinara. Hranu, istina, dobijamo kao donaciju od ostataka prerade mesnih proizvoda, ali imamo trošak transporta svakodnevno do Bačke Topole, što godišnje iznosi između dva i dva i po miliona dinara. Ono što je bitno kada budemo osposobili azil, mi ćemo imati karantin za određeni broj pasa koji dođu na sterilizaciju i posle treba da budu pušteni - kaže Josip Kovač Striko.
U Društvu za zaštitu životinja „Aleks" nisu želeli da daju nikakvu izjavu za javnost jer, kako tvrde, sve što su do sada rekli - upotrebljeno je protiv njih! Ostaje, prema tome, nejasno, između ostalog, da li će i kako stvoriti „zvučnu izolaciju", odnosno sprečiti da lavež više stotina pasa remeti mir stanovnika tog dela Makove sedmice koji je prilično gusto naseljen.
Čija je briga?
Na pitanje kako će se rešiti problem usklađivanja funkcionisanja azila „Aleks" sa zakonskim propisima, vlasnica azila Adrijana Nađ, osim odbijanja da o tome da bilo kakvu izjavu za medije, napomenula je da je sudbina prihvatilišta „briga gradskih komunalnih službi", da one to treba da reše i da se njima obratimo s tim pitanjem. S obzirom da je reč o privatnom azilu, ostaje pitanje zašto bi gradske službe bile dužne da vode o njemu računa ako to Društvo za zaštitu životinja nije u stanju?