Zaštita arheološkog nasleđa tema dvodnevnog skupa Srpskog arheološkog društva

Glavni problem na koji nailaze arheolozi jeste neblagovremeno uključivanje u realizaciju infrastrukturnih projekata, odnosno zemljanih radova koji se odvijaju na arheološkim nalazištima. Prema važećim zakonskim regulativama oni ne bi smeli da se izvode na području arheoloških nalazišta, a prevazilaženje ovog problema i konkretna rešenja tema su skupa. 

 - Arheloško nasleđe je kulturno blago svake zemlje i jedan neobnovljivi resurs. Arheolozi su ti koji se bave istraživanjem, iskopavanjem i interpretacijom života u prošlosti. Arheolozi Zavoda za zaštitu spomenika kulture imaju zadatak da se bave zaštitom svih arheoloških nalazišta. To znači da nijedan projekat koji uključuje zemljane radove ne sme da se radi na prostoru arheloških lokaliteta ili preko arheoloških lokaliteta, čime bi oni bili uništeni ili devastirani. Zaštita arheološkog nasleđa je zakonska obaveza, kulturno nasleđe i arheološka nalazišta štite domaći zakoni i međunarodne konvencije - kaže dr Neda Mirković Marić, arheolog konzervator savetnik Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica.

Kada su u pitanju veliki infrastrukturni projekti, oni zahtevaju veliki broj arheologa, kako bi se teren na kome se izvode zemljani radovi blagovremeno ispitao. To nije lako organizovati u kratkom vremenskom periodu, pa je u ovakvim slučajevima ključno dobro planiranje. 

- U skoro svim projektima arheološki radovi se izvode na početku zemljanih radova. Mnogo bi lakše bilo da da se oni planiraju mnogo ranije, jer se za velike projekte uvek unapred zna. Na ovom skupu, arheolozi će pokušati da iznesu svoje probleme i da vidimo na koji način možemo da poboljšamo situaciju i da donosiocima odluka ukažemo da naši radovi upravo treba da idu malo ranije nego što se to do sada dešavalo - ističe ona. 

Prevazilaženje ovog problema bilo bi višestruko korisno, ne samo za arheloge, već i za državu ali i za investitore. 

- Mi se stalno nalazimo kao "oko nogu" kao prepreka, prilikom svake gradnje, svakog infrastrukturnog projekta, jer su nalazišta svuda i mi ne znamo sve lokalitete. Problem nastaje kada se ne poštuju međunarodna pravila pa ni domaći zakoni, kada se mi ne pojavljujemo u pravo vreme kao prethodnica. To nije bitno samo da bi se sačuvalo arheološko nasleđe, već i smanjili troškovi investitora, jer ga ne zaustavljamo u radu, kao i zbog boljeg korišćenja tog resursa i ukupnog kulturnog nasleđa naše zemlje. Naša zakonska rešenja su takva da jednostavno ne dozvoljavaju da se uključimo u pravo vreme i na pravi način. Pri početku planiranja nekog posla bi trebalo da nas konsultuju da bi sve to išlo paralelno jedno sa drugim, a ne onako kako to sada izgleda - ističe Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva.

Sutra će, nakon trećeg panela prezentacija, biti održan i okrugli sto, na kome će se utvrditi na koji način se mogu prevazići problemi i poteškoće sa kojima se u radu susreću arheolozi.