Zatvorena izložba o ulici Braće Radić

Predavanje je održao Aleksa Ciganović, arhitekta i predsednik Društva konzervatora Srbije, koji je prisutnima objasnio da građanska participacija predstavlja čist antropološki, socijalni i kulturološki fenomen, koji je u direktnoj vezi sa karakterom društva.

- Građanska participacija uvek ide na dobro ili loše, na sreću ili nesreću. Nažalost, ona je kod nas vezana za jednu veoma rizičnu oblast, a to su politika i političari, koji su u tranzicionim zemljama, kakva je naša, još uvek pod uticajem proteklih događaja i nisu navikli na građanske peticije, njihovu organizaciju i pritiske. S druge strane, građani su učinili sve što mogu, da pomoću neformalnih mreža i aktivista, kloneći se javnih službi, državnoj ili lokalnoj samoupravi pričine ambijent i utisak da zapravo nisu zainteresovani za građansku participaciju - objasnio je Ciganović.

Prema njegovim rečima, zaštita kulturnog nasleđa prolazi kroz nekoliko kanala komunikacije. Pre svega, ona prolazi kroz individualnu, koja predstavlja sopstveni doživljaj kulturnog naleđa. Potom kroz kolektivnu, koja se odnosi na pripadnost grupi i zajednici, i na kraju kroz birokratsku komunikaciju, koja podrazumeva rukovođenje javnim pitanjima, kroz ustanove kulture, javne službe, državne organe, zakone, strategije i planove.

Upravo zbog toga su autorke izložbe, arhitekta Gordana Prčić Vujnović i istoričarka umetnosti Neda Džamić, želele da kroz izložbu i publikaciju o ulici Braće Radić prikažu celokupan proces njenog razvoja od 18. veka, kada se na karti naziru njene prve parcele, pa sve do današnjih dana, kada je i pored protoka vremena i modernizacije, u velikoj meri uspela da sačuva svoju autentičnost. Takođe, autorke su smatrale da je za očuvanje kulturnog dobra veoma važna obaveštenost i razumevanje svih žitelja ulice, lokalnog stanovništva i gradske uprave.

- Ceo projekat je zapravo bio usmeren ka građanima i imao je samo jedan cilj, a to je da se građani kroz izložbu i publikaciju upute zbog čega je ulica Braće Radića toliko bitna i važna za Suboticu. Bilo je potrebno da steknu pozitivan odnos prema njoj i njenim vrednostima, kako bi upravo oni bili ti koji će u budućnosti brinuti i čuvati sve njene posebnosti - istakla je Džamić.

Na osnovu istorijskih podataka i postojećeg stanja, autorke su vrednovale svaki objekat u ulici, te su pronašle jedan spomenik kulture pod brojem 74/76, nekoliko kuća od posebne vrednosti nad kojima je zaštita najveća, nekoliko kuća manje vrednosti i nekoliko onih koji nemaju spomenične vrednosti.

- To ne znači da te kuće nemaju neku drugu posebnost ili vrednost, ali one nisu pod našom zaštinom i mogu biti uklonjene. Međutim, kada bi došlo do toga, mi bismo postavljali uslove, jer tamo ne može da se izgradi bilo kakva kuća ili spratnica, već samo kuća dostojna tog mesta - naglasila je Prčić Vujnović.

Izložba "Ulica Braće Radić u Subotici: Proces nastanka nepokretnog kulturnog dobra" otvorena je početkom decembra prošle godine, a njome je zaokružen proces nastanka prostorno kulturno-istorijske celine, jedne od najlepših ulica u našem gradu.