Zbog oraha na rubu egzistencije
Kako nije mogla da se dogovori sa komšijom da poseče grane oraha, koje su rušile crepove i zaklonile dimnjak njenog skromnog doma, Iboljka je po savetu komunalne inspekcije, u julu 2013. godine te grane sama posekla. Komšija ju je tužio za uništenje i oštećenje imovine, a posle dve godine sporenja, početkom marta Osnovni sud u Subotici doneo je presudu da žena mora komšiji da plati odštetu od čak 111.500 dinara, sudske troškove od 20.000, uz uslovnu zatvorsku kaznu od četiri meseca.
- U ovoj kući živim više od pola veka, pokušavala sam na sve načine da se dogovorim sa komšijom, koji se tu doselio pre četiri godine, da te grane iseče, jer krov može svakog časa da se sruši, a ja nemam od čega da ga popravim. Čak sam dva puta zvala komunalce da mi pomognu, a kako to nije u njihovoj nadležnosti, dobronamerno su me savetovali da to granje sama posečem - priča Iboljka. - Preko oglasa sam našla čoveka koji će to da uradi, isekli smo ih, ali očigledno više nego što smo smeli te je mesec dana kasnije, stigao poziv iz suda. Nisam ni pomislila da činim krivično delo i da će kazna za njega biti toliko velika.
Kako starica i njen sin, teško bolestan od šizofrenije, žive od njene penzije od 18.000 dinara, nije imala novca za advokata, te joj je on dodeljen po službenoj dužnosti. Sudski veštak procenio da je odsečeno 18 grana i da je time narušeno drvo, a sud je odlučio da mora komšiji da nadoknadi štetu u vrednosti roda u narednih deset godina, procenjenu po džaku od deset kilograma oraha u ljusci koji košta 3.000 dinara.
Pošto od svoje skromne penzije nema da plati kaznu, sud je naložio administrativnu zabranu u iznosu od pola penzije i sada ona iznosi samo 9.000 dinara.
- Ne znam šta da radim, samo sinovljevi i moji lekovi koštaju 6.000 dinaara a kako ćemo preživeti, stvarno ne znam... – u suzama nastavlja Iboljka. – Ja saa srčani bolesnik i imam problema sa štitnom žlezdom, ali mi je zdravlje sina najvažnije, a njegovo stanje je zaista loše. Boji se ljudi i zato do bolnice moramo taksijem, a tu su i računi i hrana. Zaista ne znam kako ćemo preživeti.
