Zdanje „Nacionalne kasine“ dom Gradske biblioteke već sedam decenija

Fotografije i dokumenta iz bibliotečkog fonda prikazale su put izgradnje zgrade „Nacionalne kasine“ i useljenje Gradske biblioteke 1953.  godine u njeno okrilje.

- Izložba je posvećena 70. godišnjici od preseljenja Biblioteke u zgradu koju je projektovao Ferenc Rajhl. Jubilej ćemo obeležavati tokom cele godine jer smo ponosni što smo u ovoj zgradi, koja je izrasla u simbol grada – ističe Iren Bognar, autorka izložbe. – Te 1953. godine biblioteka je stekla konačno uslove da čuva svoj fond, izdvoji svoje vrednije fondove, retke i zavičajne knjige, stvori čitaonice za sve grupe građana i čitanje periodike. To je zaista bio veliki događaj tog vremena. Razvoj još traje, kako se bogati biblioteka i fond, tako se širi, pratimo moderne tokove koji su pred bibliotekama.

Zgrada „Nacionalne kasine“  izgrađena je 1896. godine i do danas je sačuvala svoj izvorni oblik i predstavlja jedan od najmarkantnijih primera eklektičke arhitekture u gradu. Nastala je obnovom i dogradnjom stogodišnje barokne kurije subotičke familije Skenderović. Objekat je frontalnim blokom okrenut trgu, a bočnim krilima se proteže ulicama Braće Radića i Cara Dušana. Projektant zdanja je bio arhitekta Ferenc Rajhl. Od nekadašnje barokne kurije porodice Skenderović, jedva da je nešto i ostalo, jer je kreativni i ambiciozni arhitekta želeo da se u potpunosti potvrdi u svom umeću na ovom objektu. Od stare zgrade u stilu provincijske varijante baroka izgradio je novu reprezentativnu palatu u tada dominantnom stilu eklektike. Rajhl joj je udahnuo pompeznost raskošnom neobaroknom plastikom uključujući u izvođenje ovog poduhvata i tada još mladog, kasnije jednog od najpoznatijih mađarskih vajara, Edea Telča.

- Izložba prezentuje istoriju zgrade biblioteke, zgradu „Nacionalne kasine“ i Gradske biblioteke Subotice. Prvi put prikazujemo sam zgradu, kako je projektovana, istoriju „Nacionalne kasine“, od kada je i zašto bila u Subotici i koja je bila njena misija. Potom prikazujemo i samu prošlost Gradske biblioteke – objašnjava Anita Palfi, viši bibliotekar. – Sve što je prikazano je deo Zavičajnog fonda Gradske biblioteke i na reprezentativan način prikazuje našu kulturu i baštinu.