Žigmanov: Naš stav je jasan - ne postoji bunjevački jezik

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV), Tomislav Žigmanov, okupio je novinare kako bi još jednom izneo stavove, lične i u ime stranke koja je politički predstavnik Hrvata u Srbiji, na temu uvođenja bunjevačkog kao četvrtog službenog jezika u Subotici, navodeći da isti nema sve elemente jezika, kao i da je procedura uvođenja pokrenuta mimo prakse, ali uz pozitivnu diskriminaciju koju bi želeli da bude primenjena i prema manjin kojoj on pripada.

- DSHV nije osporio legitimnost procedura, osporena je legitimnost naših stavova kada je u pitanju protivljenje toj proceduri. Ovaj stav rekao sam primereno i argumentovano, da bi kroz odgovor odbornika ja bio označen kao "čovek koji pripada velikom delu naroda koji nije najhrabiji na svetu zato što se ničega ne boji, nego zato što se ničega ne stidi". Ovako nešto Skupština grada nije odavno čula, a velika je mrlja ostala zato što niko na to nije reagovao - rekao je Žigmanov - Ukazali smo na nedostatke ove inicjative. Rekli smo da aktuelni Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma Republike Srbije pretpostavlja uvođenje jednog jezika ukoliko na teritoriji lokalne samouprave ima 15 odsto te manjine. U ovom slučaju to nije primenjeno. S druge strane, ako se to dogodi, uz prekreativno tumačenje zakonskih propisa, biće presedan jer nigde u Srbiji, nijedna zajednica koja ima manje od 15 odsto pripadnika, nije dobila to pravo, pa ni u Vrbasu crnogorska manjina koja ima 20 odsto stanovništva.

Komentarišući dalje sam bunjevački jezik, koji naziva takozvanim, Žigmanov je rekao da se vrlo dobro zna šta su dijalekti, šta je govor, a šta je standarni jezik.

- Ukazali smo da standardni jezik mora se zasnivati na bogatoj leksici, na jasnim pravopisnim i gramatičkim pravilima, da mora imati svoju istorijsku dimenziju i koji mora da odgovori na izazove pred kojima se nalazi. Leksikon svakog dijalekta, pa tako i bunjevačkog, u domenu nauke, i kod srpskih i kod hrvatskih lingvista pripada novoštokavskoj ikavici i kao takav sastavni deo hrvatskoj jezičkog korpusa - zaključio je Tomislav Žigmanov. - Hrvatska i Srbija su potpisale Sporazum o međusobnoj zaštiti manjina gde se ovakvi postupci smatraju kontraverznim i da mogu da budu u funkciji narušavanja hrvatsko-srpskih odnosa.

Žigmanov je podsetio da su DSHV i Hrvatski nacionalni savet uputili inicijativu da se hrvatski jezik uvede i u još nekoliko gradova u Vojvodini gde ima nešto veći postotak ove zajednice, navodeći da u Somboru, Apatinu i Baču ima oko 9 odsto Hrvata.

- Takva incijativa je dočekana negativno od strane medija ali na društvenim mrežama, a dobijali smo i pretnje na službene mejl adrese DSHV-a i na lični profil predsednice HNV-a, Jasne Vojnić. Te pretnje niko nije osudio, mi smo ih prijavili policiji koja je brzo delovala, pronašla osumnjičenu osobu koje je pretila predsednici HNV-a i sada je slučaj na pravosudnim organima. Očekivali smo osudu vlasti, javnosti i medija, ali ona je izostala i to nije dobro za demokratiju - kaže Žigmanov.

Žigmanov se požalio da lokalni mediji pokazuju mnogo manje interesovanje za stavove DSHV-a po ovom pitanju nego što je to slučaj sa "novosadskim medijima".

Pri kraju obraćanja prvi čovek DSHV-a komentarisao je pojedinačno neke političke izjave koje su bile upućene na njegov račun, a tiču se njegovog porekla, njegovih krajnjih namera i tome slično. Da ne bi, kako kaže, ostao dužan, uzvratio je istom merom, ali sve te detalje nećemo prenositi, kao što nismo ni u ranijim slučajevima "druge strane".