Zimnica po bakinom receptu plane začas, Stojiljkovići dnevno ispeku po 40 kg paprika
Do početka ulice naših domaćina stižemo zahvaljujući navigaciji, ali je gasimo jer nas do njihove kuće nepogrešivo vodi opijajući miris sveže pečenih paprika.
- Prošle godine smo po prvi put pravili zimnicu za prodaju i, između ostalog mušterijama smo ponudili i paprike pečene na drvima. Ljudi su bili oduševljeni i većina je poručila i ove godine. Imamo i dosta novih kupaca, pa dnevno u proseku ispečemo i po 40 kilograma ajvaruša - počinje priču domaćica Sintija Stojiljković - Već smo ostavili kornišone i paprike, a mušterijama ćemo kao i prošle godine ponuditi cveklu, kupus i najverovatnije salatu od šargarepe sa medom.
Tajna ukusne pečene paprike je u drvima, a tajna dobre zimnice je u baka Klarinim tradicionalnim receptima, izričita je sagovornica.
- Svu zimnicu pravimo po receptima suprugove bake koji su, ako je suditi po zadovoljnim kupcima, neprevaziđeni. Interesantno je da imamo mnogo mladih mušterija. To su ljudi koji se sećaju ovih ukusa iz detinjstva, ali nemaju recepte i ne pripremaju sami zimnicu. Mladi roditelji takođe pazare kod nas, kažu žele da im deca odrastaju na zdravim i proverenim namirnicama. Imamo i starije sugrađane koji žive sami pa im se ne isplati da ostavljaju zimnicu, pa pazare kod nas kilogram, dva - dalje će sagovornica - Cene ljudi domaće i kvalitetne proizvode.
Da se dobar glas daleko čuje, shvatili su ovi domaćini još prošle godine kada su usred zime ostali bez mešane salate koju su razgrabili restorani.
- Sa ovim smo počeli stidljivo i skromno, ali u jednom su došli iz restorana na probu. Dopalo im se i nedeljno smo isporučivali i po 100 - 200 kg zimnice, tako da smo usred zime ostavljali mešanu salatu kako bismo ispoštovali i njih i naše stalne mušterije - kroz osmeh će domaćica sa kojom su ravnopravno u poslu suprug i osmogodišnji sin - Naš dečak Srđan voli i rado nam pomaže u poslu. Najviše voli da ide sa nama na pijacu (Kvantaš), ali to mu dozvoljavamo samo vikendom kada nema škole.
Mlada porodica Stojiljković baš ovaj hobi je započela iz ljubavi prema selu u kom, kako uglas poručuju, vide budućnost.
- Selo je mesto gde želimo da živimo i sa svojih deset prstiju stvaramo budućnost za nas i naše dete. U procesu smo kupovine kuće u Tavankutu i, ako sve bude rešeno, tamo ćemo se stacionirati i raditi na tome da ovaj naš hobi preraste u posao od kog ćemo se izdržavati. Iako smo na samom početku realizacije naših snova i put je težak, verujemo da se isplati - rešeno će Sintija koja je, kako naglašava odrasla u zgradi, a selo je zavolela zahvaljujući suprugu - Vuče nas selo jer je to dravije okruženje za naše dete. Nema ništa lepše nego kad ono ubere paradajz iz bašte i u slast pojesti, a u gradu onaj iz prodavnice nije hteo ni da okusi.
Do ne ostvare svoje snove, Stojiljkovići na maloj parceli uzgajaju tikvice i kornišone, a ostalo povrće koje prerađuju ili prodaju sveže, nabavljaju od proverenih lokalnih proizvođača.