Zima u zoo-vrtu: kako životinje provode zimske dane?

Zima je došla i onima koji joj se nisu radovali, a promenu vremena osetili su i stanovnici Zoo-vrta na Paliću. Medo uglavnom spava, što unutra što napolju, guske i patke održavaju termoregulaciju na jednoj nozi, lavovi odmaraju hvatajući zimske zrake sunca dok majmuni ni nos ne promaljaju. 

 - I naše životinje i naše biljke prilagođavaju se zimskim uslovima i temperaturama. Oko 90 odsto naših životinja svakodnevno boravi napolju, bez obzira da li se radi o afričkim lavovima, belim lavovima, kamilama, za koje bismo smatrali da im hladni uslovi ne pogoduju, oni su zaista napolju tokom čitavog trajanja radnog dana, od 9 do 3 ili 4 kada se zatvaraju. Njima to vreme odgovara, da malo izađu, protegnu se, udahnu svežeg vazduha - kaže Jelena Toljagić, koordinatorka obrazovnih i promotivnih aktivnosti u Zoo-vrtu, ističući da tome doprinosi i činjenica da su ove životinje uglavnom rođene u kontrolisanim uslovima - Uglavnom su ove životinje i rođene u zoo-vrtu, možda ne našem, ali uglavnom potiču iz nekog zoo-vrta, pa su navikle na promenu klime, i ne znaju kako to izgleda živeti u uslovima Afrike.

Ipak, postoje i životinje koje posetioci ne mogu videti tokom zime ili ih mogu videti u drugačijim uslovima u odnosu na ostatak godine. 

 - To su uglavnom životinje sa reona majmunare, pre svega šimpanza Tomi, koji je tokom zime zatvoren. On ne može boraviti napolju ako su temperature niže od 15 stepeni, jedino ako je baš sunčan dan, da mu se da mogućnost da izađe napolje. Ostale životinje ovog reona poput debraza majmuna, marmozet i prstenorepih lemura mogu da se gledaju kroz staklo u svom unutrašnjem prostoru, dok je spoljašnji prostor  prazan. Sve ostale životinje rado vole da borave napolju, a sivim vukovima, arktičkim belim vukovima, foki i takinima zima ne smeta već prija, jer su to životinje koje bi i inače živele u hladnijim prostorima - dodaje sagovornica. 

Kako bi životinje na najbolji način podnele zimske uslove, prostor u kome borave se dogreva, a i ishrana se prilagođava. 

 - U zavisnosti od vrste, dogrevamo prostor, kako bi životinjama bilo prijatno u zimskim uslovima. Tu je, naravno, i ishrana, pošto nema toliko sezonskog voća i povrća, daje im se ono što je dostupno, dok se mesojedima daje nešto masnija, kaloričnija hrana nego inače, kako bi nadoknadili energiju - objašnjava Toljagić.