Život Milice Pećerić sa ožiljkom

Priznaje da je znala za rizike ove bolesti, pošto joj je baka umrla od raka dojke. Redovno se kontrolisala - ultrazvuk, mamografija, pregledi. Ipak, u januaru 2017. godine, napipala je bolnu kvržicu na levoj dojci.

- Prvobitno sam pomislila da sam se udarila. Pošto nije prolazilo, a bilo je bolno, obratila sam se lekaru. Uputili su me na Institut u Kamenicu na kor biopsiju - priča Milica. - Kad razmislim, već tada sam osećala da je karcinom. Bila sam pod dugotrajnim stresom. Najgorih 15 dana je bilo tih 15 dana čekanja rezultata. Telefonom mi je javljeno da je rezultat loš. Samo sam se ukočila, obamrla i sedela i gledala u daljinu. Kako da kažem deci? Majci? Za te vesti nikad nije pravi trenutak.

Milicin sin živi u Novom Sadu, a ćerka je tada studirala u Beogradu.

- Mama je čula od poznanika pre nego što sam stigla kući sa posla i samo smo ćutale. Nisam znala šta da kažem, a ni ona meni. Četiri godine pre toga sahranili smo tatu, koji je umro od karcinoma pluća. Sada sam se i ja razbolela. Nekoliko dana sam bila u magnovenju. Papire je u Kamenici preuzeo sin i poslao po poznaniku. Uz papire je stavio čokoladicu, istu takvu kakvu sam ja njima kupovala na početku svake školske godine sa porukom 'Možeš ti to'. To me je osvestilo i odlučila sam da se borim! Moram pokušati da ostanem uz njih - odlučna je Milica.

Proces lečenja je počeo hemioterapijama, jer je karcinom bio velik i agresivan. Od kor biopsije do onkološke komisije, porastao je čak duplo. Milica prima dve hemioteapije i od toga joj opada kosa.

- Znala sam da me to čeka, videla na drugim ženama, ali dok to ne bude tvoja glava, nekako je drugačije. Nisam mogla da prihvatim periku, pa sam se bacila na kreiranje kapica. One su postale moj modni detalj - nasmejala se Milica.

Samu terapiju je dobro podnosila, ali je, nažalost, tumor rastao sve više. Među lekarima je bilo neslaganja da li je treba operisati ili ne. Uz podršku i stručne konsultacije dr Bagi, odlučila se na operaciju u privatnoj klinici. Tada, u julu 2017, tumor se duplirao, Milica je trpela jake bolove, nije mogla da pomera ruku, koža iznad tumora je bila crvena i pojavio se kao mali čir. Bio je poslednji trenutak da se karcinom ukloni.

- Sama operacija je bila teška, a ja iscrpljena hemioterapijama. Polako sam se oporavljala. Primila sam potom 25 zračnih terapija. Od njih sam imala jake opekotine, otvorene rane. Prepisana mi je nova terapija, u trajanju od šest meseci. Preostale su mi samo redovne kontrole - priseća se Milica. - Nadala sam se poštednoj operaciji i rekonstrukciji dojke, ali prilikom prvog previjanja sam se rasplakala kada sam se videla. Najveći deo dojke je bio odstranjen. Bila sam šokirana, iako sam vrlo dobro znala šta me čeka.

Jedan ženski razgovor u njenom krojačkom salonu doveo ju je do klinike "Varis", koja je organizovala konkurs za besplatnu rekontrukciju dojke nakon mastektomije diep metodom. To je zahtevan metod rekonstrukcije dojke sopstvenim tkivom sa stomaka.

- Tačno se sećam koje su mi misli prolazile kroz glavu. Prvo sam se pitala da li je to dobro za moje stanje, pa sam se posavetovala sa mojom doktorkom, koja prati napredovanje medicine i ima moderan pristup. Dr Bagi je dala "zeleno svetlo". Zatim sam počela sebe da preispitujem. Ma šta ću ja u klinci za plastičnu hirurgiju, ja sam obična žena. E da, ali ta obična žena je samo još u krštenici mogla da pročita da je žena! Na mojoj duši je bio ožiljak veći nego na samom telu, a klinika za plastičnu hirurgiju nije samo klinika za ulepšavanje. To je klinika za uklanjanje nemilih tragova operacije kancera, za rekonstruktivnu hirurgiju, sposobna da tragove bola pretvori u sećanje na snagu i samopouzdanje - ističe naša sagovornica.

Milica se, naravno, plašila i same intervencije. Svi koji su pregurali hemioterapije, operacije, zračenje, znaju da u telu više nema dobrih vena, da je i obično vađenje krvi mučenje, a kamoli infuzija. Ali i to se rešava.

- Tek nakon rekonstrukcije dojke sam postala svesna koliko sam duboko u sebi patila zbog svog stanja. Naravno da je svima nama pre svega bitno da se ćelije raka ne pojave ponovo, da budemo zdrave, ali i fizički izgled nakon operacije je nešto što i te kako utiče na naš život. Sada imam sasvim drugačiji odnos prema samoj bolesti - naglašava Milica.

Milica i dalje uredno vodi računa o pregledima, možda malo manje o ishrani i fizičkim aktivnostima, priznaje. Stalni podsetnik joj je ruka koja natiče zbog odstranjivanja limfnih čvorova. U pitanju je limfedem od kojeg, nažalost, pati veliki broj žena nakon operacije.

- Sada želim da pomognem osobama koje su u istoj situaciji svojom pričom i primerom, a u skladu sa svojim zanimanjem i ulepšavanjem. Pravim kapice po uzoru na one koje sam nosila dok sam bila bolesna. Na internetu sam pronašla i obloge za pojas, jer je i to jedan problem koji se javlja kada obolite od raka dojke, pa pojas žulja ranu ili opekotinu od zračenja. Male stvari, ali sitnice čine život - ističe Milica Pećerić i još jednom naglašava - Život je važan, to ne smemo nikad zaboraviti. Imaš izbor da odabereš svoj put, u život žene kojoj su tragovi karcinoma deo prošlosti, a sadašnjost pokazatelj sopstvene snage i ljudske dobrote.