Zoo vrt na Paliću sigurna kuća za divlje životinje

Iako nije zvanično prihvatilište za divlje životinje, palićki Zoološko vrt već 15 godina zbrinjava i spašava najrazličitije vrste. Od kada su 2004. godine Zoo vrt stigle tri iguane do sada ruke i znanje timaritelja, veterinara i biologa Kristijana Ovarija od sigurne smrti otrgli su više od 3.500 životinja.

3. MART - CITES KONVENCIJA - Danas se inače obeležava dan kada je potpisana „CITES“ konvencija o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune. Po ovoj konvenciji radi i palićki Zoo vrt. Prihvat životinja se vrši na osnovu člana 92. Zakona o zaštiti prirode koji kaže da Ministarstvo ima pravo da ovlasti zoološki vrt za potrebe prihvata i zbrinjavanja divljih životinja.  

- Radimo sa isključivo divljim životinjama – autohtonim, koje mogu da žive kod nas i alohtonim, koje u prirodi ne žive na našem podneblju. Logično, ove prve kada se steknu uslovi vraćamao nazad u prirodu u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode, ove druge ostaju kod nas dok se ne nađe neko rešenje, kao što je udomljavanje u drugim zoo vrtovima – objašnjava biolog Kristijan Ovari. - Kada je pak to nemoguće, kao što je to bio slučaj sa makako majmunima koji su doneti kod nas 2014., tri godine su bili kod nas dok trajni smeštaj nisu našli u Primadonusu, prihvatnom centru u Španiji.

Životinje u Zoo vrt dolaze iz najrazličitijih razloga – nekada ih pronađu ljudi i donesu a nekada su i predmet zaplene inspekcije i carine.

- Imali smo poziv sa carine da im je labud sleteo na carinski terminal i napravio opšti haos. Mi smo došli, pokupili ga i sada je tu kod nas, pravi reda – dodaje Ovari. - Imamo sedam divljih gusaka na otperjavanju za koje verujemo da će se na proleće „spontano udaljiti“ iz Zoo vrta. Imamo i lisice koje su služile za jamarenje, koje su prezimile kod nas i čim se steknu uslovi vratićemo ih u prirodu gde im je i mesto. Trenutno je sezona slepih miševa, koji se bude iz hibernacije, a imali smo i nekoliko sova koje su upale u dimnjak. Prošle godine smo 40 vetruški vratili nazad u prirodu, a svake godine imamo oko desetak roda, koje se nisu najbolje snašle i završile kod nas. Jedan par je ovde svio gnezdo i svake godine se vraća i prirodi podari dva ili tri mladunca.

Orao mišar najčešće strada u okolini autoputa i trenutno ih je 19 u „gerontološkom“ centru. Tu su i orlovi belorepani i beloglavi supovi, koji se uparuju i vremenom će stvoriti potomostvo.

Novi stanovnik je i Dobrivoje, albino mužjak pitona, dužine 3,5 metra i težine oko 30 kilograma.

- Na žalost kada kupujete zmiju koja je simpatični crvoliki kućni ljubimac dužine dvadesetak cantimetara, prodavac nekako uvek zaboravi da spomene da su one dugovečne i da će u narednih desetak godina, boa ili piton hteti da izraste u životinju dužine tri ili četiri metra i da će težiti i više od 30 kilograma - opisuju u Zoo Palić put Dobrivoja do njihove volijere. - Imali smo slučaj i kada je čovek  u kući držao zvečarku u kući i smrtonosnu škorpiju.

Priču sa srećnim krajem ima i medved koji je zaplenjen u cirkusu „Korona“, koji je tamo živeo u strašnim uslovima. Medijske zvezde bili su i Pospanko, Histerija i Malena, mečići koje su nam doveli iz Tutina, koje smo hranili na cuclu i potom odveli u prihvatilište u Rumuniji. Pospanko se vratio u prirodno stanište, Histerija je i dalje tamo, a Malena, nažalost, nije preživela period hibernacije.

APEL ZA USKRS - Veliki broj građana sa Uskrs kupuje deci zečeve koje posle praznika vrlo brzo dosade deci ili nemaju gde da ih drže, te oni završe ili na terasi ili žele da ih se reše na bilo koji način. - Zečeve ne primamo jer bi to bio haos kod nas a njim bi učinili medveđu uslugu, te apelujemo na naše sugrađane da ih deci kupuju samo ako zaista imaju uslove da se posle brinu o njima – naglašava Ovari.

Za svo ovo vreme trećina životinja se uspešno osposobila i vratila u prirodu, trećina je, nažalost, uginula, a isto toliko ih učestvuje u specijalnim programima.

- Naš cilj je da vratimo životinju u prirodu, damo joj drugu šansu i amortizujemo grešku koju je čovek napravio. Tu smo da budemo prva pomoć, da životinje spasemo od sigurne smrti, oporavimo i bezbedno ih vratimo tamo odakle su istrgnute - zaključuje Ovari. - Trudimo se da se ne vežemo za njih, ali ima mnogo emotivnih momenata. Ipak, najsrećniji smo kada ih vidimo zdrave i odvažne, spremne za novi život.