Žuta kuća - istorija koju zaboravljamo?
Masovno hapšenje svih Subotičana koji su pružili otpor okupatorskom režimu počelo je odmah po formiranju obaveštajne centrale nacističke vlasti, krajem leta 1941. godine. Zidine Žute kuće pretvorene su u zatvor i mučilište u kom su na brutalan tretman nailazili i muškarci i žene.
- Oni su u Žutoj kući isleđivani, tučeni i mučeni na najsurovije načine. Mnogi od njih su podlegli povredama i preminuli. Među zatvorenicima je bila i subotička antifašistkinja Lola Vohl koja je nekoliko meseci kasnije, 18. novembra, obešena ispred zgrade današnjeg suda sa još 14 svojih drugova - objašnjava dr Margareta Bašaragin, poverenica Udruženja "Ženske studije" i dodaje da je 1984. godine podignuta bista Loli Vohl u dvorištu tadašnje fabrike "Slavica"- Bista ove subotičke antifašistkinje je nestala, a mi smo uputili dopis Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture da se ona obnovi i dobili smo potvrdan odgovor uz obrazloženje da je to u prioritetu za narednu godinu. Opravdano se postavlja pitanje da li je dvorište napuštene fabrike koje se sada koristi kao privatni parking adekvatno mesto za vraćanje biste. 
Svedočenja o stravičnim i brutalnim mučenjima ljudi u Žutoj kući zapisala je književnica Magda Simin Bošan koja je među prvima zabeležila imena žena žrtava terora u ovom zloglasnom objektu.
- Postoje mnogobrojni zapisi o mučenjima u Žutoj kući, a naša sugrađanka Lili Bek dala je potresno svedočenje u kom je do detalja opisala metodu mučenja zvanu "ples medveda". U ovom objektu pre 8 decenija dešavale su se stravične stvari i pozivam sve građane Subotice da neguju sećanje na žrtve fašističkog terora, jer antifašizam je univerzalna vrednost koju svi moramo negovati - zaključila je sagovornica.
