"Žuta kuća - svedok tvojih sećanja, deo tvoje svesti" - odata počast žrtvama fašističkog terora
Kada bi zidovi ove zgrade progovorili, ni cela godina ne bi bila dovoljna da se prepričaju svi užasi kroz koje su prošli naši sugrađani koji su imali hrabrosti da dignu glas protiv nacističko-fašističke ideologije. A kako zidovi ne mogu da govore, o njihovim tragičnim sudbinama svedoče potomci i građani, okupljeni oko nekoliko udruženja, čuvajući tako istoriju od zaborava.
- Moja tetka Magda Rudić Seneš bila je zatvorena u Žutoj kući. Imala je ćerkicu koju je, dok je bila u zarobljeništvu, čuvala njena majka. Baka je uspela da potplati čuvara i onda ih je on puštao da uđu, pa je moja tetka, koja je inače posle odvedena u logor Dahau, viđala svoju mezimicu - počinje priču Subotičanka Judita Seneš koja je jutros odala počast žrtvama fašističkog terora - Mnogo mi je pričala o tome kako su ih mučili. Između ostalog, navlačili su im na glavu papirne džakove koji su bili namazani lukom. Jedva su izdržavali. Pamtim i kako je govorila da je među zarobljenicima vladalo veliko drugarstvo. Delili su međusobno sve pakete koje im je porodica slala.
POSTAVITI BISTU LOLE VOHL ISPRED KUĆE U KOJOJ JE ŽIVELA Među zatvorenicima u Žutoj kući bila je i antifašistkinja Lola Vohl koja je 18. novembra 1941. godine obešena ispred zgrade današnjeg suda sa još 14 svojih drugova. Od 1984. godine njena bista, koja je nedavno nestala, nalazila se u dvorištu nekadašnje fabrike "Slavica", a ovaj prostor danas služi kao parking koji je u privatnom vlasništvu. Inivijativa Udruženja "Ženske studije" prihvaćena je i bista ove Subotičanke biće ponovo izrađena - Postavlja se pitanje da li je adekvatno bistu postaviti na staro mesto koje danas služi kao parking? Radi se na tome da se možda njena bista postavi ispred kuće u kojoj je živela, a koja se nalazi na Radijacu - objašnjava Bašaragin.
Ovo je samo jedna od mnogobrojnih tragičnih sudbina naših sugrađana koji su prošli kroz pakao u Žutoj kući. Podsećamo, masovno hapšenje svih Subotičana koji su pružili otpor okupatorskom režimu počelo je odmah po formiranju obaveštajne centrale nacističke vlasti, krajem leta 1941. godine.
- Kod ulaza u Gradsku kuću postoje tragovi metaka od kojih su stradali naši sugrađani i sugrađanke tokom prvih dana okupacije. Postoje zaista potresne fotografije na kojima se vide tela neposredno nakon pogubljenja. Ovu priču prenosimo na mlađe generacije samo usmenim predanjem, ali smatram da bilo korektno da se postavi jedna somen-ploča na mestu gde su pogubljeni ti ljudi. Na osnovu svedočenja žrtava danas znamo da je na 3. spratu Gradske kuće postojao zatvor, a da su postojali i logori u zgradi starog mlina kod bolnice, kao i u jednom objektu u Bačkoj Topoli, pa smatram da je značajno da se i ova mesta prikladno obeleže - podvukla je dr Margareta Bašaragin, poverenica Udruženja "Ženske studije" - Ne smemo zaboraviti da su u tim zatvorima i logorima zatvarani naši sugrađani i sugrađanke različitih veroispovesti i nacionalnosti, ali su svi bili ujedinjeni u ideji da se odupru toj ideologiji koja je rezultirala mračnim vremenima kojih se nerado sećamo.
Cveće kod Žute kuće položili su i građani okupljeni oko Udruženja "Solidarnost" koji podvlače da žrtve fašističkog terora nikada ne smeju pasti u zaborav.
- Jedan čovek koji je bio zatočen u ovoj zgradi je rekao da Dante kada je pisao svoje čuveno delo nije poznavao pakao. Ovde su ljudi mučeni na najstrašnije načine. Po nama svake godine treba da se okupljamo tu, jer ako ne cenimo žrtve fašizma rizikujemo da taj fašizam počne da jača - jasan je Mikloš Olajoš Nađ, predsednik Udruženja građana "Solidarnost".
Podsećamo, zgrada Žute kuće podinuta je krajem 19. veka i u njoj se prvobitno nalazila banka. Međutim, tokom Drugog svetskog rata ovaj objekat bio je zloglasno mučilište kroz koje je prošlo više stotina Subotičana.
