„Zvuci srca“ sviraju najlepše numere

Neskidajući osmeh sa lica poslužiće ih Luka, Aleksa, Zdravko, Slavica, Saša i Ivana, osobe sa različitim vidovima smetnji u razvoju.  Za razliku od mnogih oni na posao dolaze nasmejani, srećni i zahvalni na prilici da izađu iz svoja četiri zida i pokažu koliko mogu.

- Najpre sam volontirao u Udruženju „Autizam“, bio angažovan kroz javne radove. Kada je ovo počelo da se realizuje, nisam se dvoumio i odmah sam hteo da budem deo ovoga. Presrećan sam zbog toga što mogu da radim, što imam ispunjeno vreme koje sam do sada provodio uglavnom kod kuće uz televizor – priča nam Luka Rodić. – Nikada nisam ovo radio, otac me je učio kako da se ophodim prema gostima, mi smo se podelili u zavisnosti šta kome leži i sada se uhodavamo. Dobra smo ekipa.

Gostiju ima raznih, manje ili više zahtevnih, ali su puni razumevanja za nesvakidašnje konobare.

- Ja sam društven čovek, ali sam nailazio na nerazumevanje ljudi u školi, i profesora i đaka. To zna  jako da boli. Ovde sam srećan i ispunjen, osećam se prihvaćen – dodaje Luka, služeći nam kafu koja bi posramila i najiskusnije konobare. – Završio sam srednju Politehničku školu za grafičkog dizajnera, invalid sam treće kategorije i niko nije hteo da me zaposli, čak ni pruži priliku.

Dok on sprema produženi espreso, Aleksa Nađ pere i sklanja sudove. Priznaje da se nekad umori, jer zna da bude mnogo gostiju, ali ne mari.

- Nije teško. Volim da radim. Ovo je moj prvi posao, imam podršku porodice i prijatelja. Treba da se družimo, budemo među ljudima, svaki dan naučimo nešto novo i sada smo sve vrste kafe uveli u ponudu a imamo i sjajne ceđene sokove -  kaže nam Aleksa.

Klub „Zvuci srca“ je drugi takav u Srbiji. Cenovnika nema kako bi bio pristupačan svima i novac ne bi bio prepreka da ljudi dođu i upoznaju ono što su do sada smatrali drugačijim.

- Raduje nas što ljudi lepo reaguju, mnogi nam se javljaju  da volontiraju, organizuju radionice. Ali ono što nas brine je što svaki dan imamo neku novu porodicu koja je u problemu i kojoj treba sistemska pomoć - ističe Suzana Skenderović, predsednica Udruženja „Autizam“ i inicijator osnivanja kluba. – Naša želja je da pokažemo da i osobe sa invaliditetom mogu da budu ravnopravni, korisni deo društva. Da se promeni percepcija ljudi o njima i njihovim kvalitetima. Nadam se da ćemo u tome i uspeti.