Dve bitange i Princeza

Tekst zviždaljke:

Cetvrtak ove nedelje, 07:10 ujutro. Zurim na posao i krecem se ulicom Brace Jugovic u pravcu Dudove sume. Prema meni idu dve sicusne devojcice, od kojih sam kasnije saznala da idu u prvi i drugi razred osnovne skole. Kada su mi se priblizile, ona mladja me je usplahireno uhvatila za ruku sa ozbiljnoscu odrasle osobe i sa strahom u ocima upitala, da li mogu da je odvedem do skole. Zbunjeno sam pogledala oko sebe u nadi da su roditelji tu negde, ili da je skrivena kamera u pitanju. Pitala sam je zasto to hoce da uradim, a "starija" sestra mi je pokroviteljskim tonom odgovorila da se njena mladja sestrica jako plasi "onih cika" koji su malopre prosli, jer su pre neki dan hteli da joj uzmu pare za uzinu. Da, i ja sam videla te "cike" kad sam krenula iz svoje zgrade. Slucajno znam da su rodjena braca, koja godinama bauljaju u toj okolini, alkoholisani spavaju na decjem igralistu u neposrednoj blizini i ponasanjem izazivaju u najmanju ruku - nelagodu gradjana. Nisam znala sta da uradim. Da Princezu i njenu sestricu odvezem u skolu svojim autom koji je bio u blizini - nisam smela, jer ako im to ponudim, mogu da izazovem dodatni strah jer pretpostavljam da su vaspitane u porodici tako, da sa nepoznatima ne sedaju u vozilo, a devojcica nije pohadjala najblizu skolu. Pa nista, primila sam je za ruku i krenule smo polako peske, uz moju pricu da su bezbedne, jer su "cike" sada vec daleko i ne idu u pravcu Princezine skole, pa mogu bezbedno da nastave put. Dok su se udaljavale, setila sam se svog bezbednog i lepog detinjstva bez straha. Bila sam "prava" srecna Princeza, a bitange su bile tamo gde im je i bilo mesto. Nadam se da ce nadlezni (koji mogu da obezbede decji mir), procitati ovu pistaljku...