Grad bicikala
Tekst zviždaljke:
Slavni francuski antropolog Marc Auge vodi nas, u svom eseju o biciklizmu, kroz sve faze ličnog i urbanističkog odnosa prema biciklu i pokazuje nam kako nas se većina biciklističkih tema tiče bez obzira na to kojim se prevozom najradije služimo. Bicikl je zapravo sjajna metafora za više ili manje prijateljsko lice mesta u kojem živimo. Bicikl nepogrešivo pokazuje kakvog su mentalnog sklopa ljudi koji upravljaju gradom i našom svakodnevicom: grad, velik ili malen, u kojem se biciklisti osećaju dobro, sretno je mesto za sve svoje velike i male građane. Grad bez gužve i grča, grad bez stresa i prljavštine, tolerantni grad s mnogo prijateljskih susreta, s mnogo prijateljskih prizora i vidika... utopija koja je u rukama (i pod pedalama) nas biciklista-birača! Sve je lepo i tačno opisao Marc Auge, ali ispustio je osnovnu pretpostavku: da bi se biciklisti tako osećali moraju imati biciklističku stazu bez džombi i rupa. Naravno ne krivim ga, jer ovako nešto, kao što su subotičke biciklističke staze, u civilizovanom svetu je nezamislivo. Biciklističke staze su propale i neodržavane, ali deo pored kasarni, na palićkom putu je pravi horor, osim za one koji žele da izbace kamen iz bubrega i tako izbegnu operaciju. Jedan grad, u kome svaki stanovnik ima i koristi bicikl, ovo nije smeo da dozvoli! Naročito je propala staza prema Paliću koja je, osim biciklista, puna rekreativaca, vozača rolera, trkača, šetača... Eto, ako smo toliko nesposobni da imamo normalne biciklističke staze, pa pomoći će nam Evropa, kao i za druge pametne stvari, samo treba napisati projekat, ako iko to zna da napiše.
