Katastar nepokretnosti Subotica

Tekst zviždaljke:

Poštovani, da se ne bi Pištaljka stalno svodila na kritike, hajte da ne zaboravimo da među nama još uvek ima civilizovanih ljudi. Moja pohvala biće veoma kratka. Kako to biva, kritike se pišu na nekoliko stranica, a pohvale tek u nekoliko redova, pa ću se, sramotno držati i ja tog trenda. Naime, želela bih da pohvalim dve radnice u RGZ Katastra nepokretnosti Subotica. Obzirom da , skoro svakodnevno odlazim u tu ustanovu, čekajući u redu, naslušala sam se svega. Možete da zamislite čega se sve iz dana u dan naslušaju dve dame zaposlene na šalterima. Naime, dve pomenute dame, oprostite, zaista im ne znam imena, uvek imaju strpljenja i otmenosti, kućnog vaspitanja, da na svakakve idiotarije odgovore jasno, sadržajno i uz blagi, neciničan osmeh. Pre nekoliko dana, čekala sam u redu sa dvoje-troje ljudi. Jedna starija "gospođa" se izderavala na damu zaposlenu na prvom šalteru. Vređala je, uralala na nju... Dama sa šaltera joj je dala kopiju uplatnice, koju je dotična trebala da uplati zarad takse i naknade i još joj je lepo objasnila da ide preko puta u Poštansku štedionicu, na šta je "gospođa" nastavila da urla: "OTKUD JA ZNAM GDE JE BANKA I TA VAŠA GLUPAVA POŠTA, NISAM ODAVDE, PUN MI JE K***AC SVEGA, ŠTA ME MALTRETIRATE!?" Na šta je dama sa prvog šaltera i dalje, uz srdačan osmeh, smireno i profesionalno samo odgovorila: "Gospođo, Poštanska štedionica je preko puta". U meni je sve kuvalo, prizvala sam i Isusa i Alaha i Krišnu da ne oteram tu primitivnu babetinu u vražju mater. Možda sam treći put u životu,zaista poželela nekog da tresnem, al onako...momački, da dobije ravne tabane. Nakon ovog incidenta, prišla sam šalteru, dama je nastavila svoj posao, srdačno me upitavši šta mi treba, na šta sam ja samo mogla da joj odgovorim: "Svaka Vam čast!"