Kritika na rad zdravstva (po stoti put)

Tekst zviždaljke:

Pošto ne mogu da napišem ono što mislim i želim, izneću samo činjenice: u roku od mesec dana u dva slučaja moja supruga odjednom počinje da povraća, pada u nesvest,ruke ukočene u grču. Pritisak ne može da se izmeri. Oba puta zovem "hitnu pomoć" i oba puta (posle pitanja zašto i ko zove) ljubazno dobijam odovor, da oni sada ne mogu doći jer nemaju slobodnu ekipu pa ako smo u mogućnosti da dodjemo u hitnu. Kada stignem u hitnu puno dvorište vozila i vidim barem 5-6 osoba u crvenim službenim uniformama. Uglavnom besposleno sede ili se sunčaju napolju. Posle infuzije, nekih inekcija, doviđenja i prijatno. E sad,nije moje da znam niti me interesuje, kakva su to vozila ni koji je zadatak zaposlenih tamo, niti kako oni rade. Niti ovu kritiku upućujem pojedincu, osobi, doktoru, sestri, tehničaru. Svi su oni službena lica, svi oni rade u nekoj ustanovi i predstavljaju neki sistem i državu kako god se ono zvalo. I kada pozovem hitnu, ne očekujem da mi pomogne Perica ili Mirko već služba kojoj je suštinska delatnost i osnov postojanja da to i učini. Dakle žalim se na sistem, na zdravstvo, na vladu, na državu. Na žalost ovo neće pročitati ni predsednik ni premijer ni ministar pa čak ni gradonačelnik, samo mi pacijenti. Čitaće samo oni koji i sami doživljavaju bezobzirno uskraćivanje osnovnih ljudskih prava, od strane, koja zapravo i daje garancije na ta prava. Svojim ustavom. A ako mi neko kaže da je ovo normalno, onda se izvinjavam, očigledno je moja greška što sam promašio adresu i državu kod rođenja.