Nema leka za nemar lekara i drugih zdravstvenih radnika

Tekst zviždaljke:

# # # Šta da rade građani-pacijenti, kada doktor neće da ih pregleda ili im postavi pogrešnu dijagnozu,prepiše pogrešnu terapiju,ne uputi na potrebna snimanja ili kada se na specijalistička snimanja čega nedopustivo dugo vremena i pre nego što pacijent dodje na red,umre.Ukoliko naravno nema veze i poznanstva ili novaca da ode u privatne klinike i sve te usluge skupo plati,iako mu sve te medicinske usluge pripadaju besplatno, jer je uredno zdravstveno osiguran),i godinama izdvaja doprinose sa svoje skromne zarade. Većina pacijenata i ne zna kome da se žali na lekare i druge zdravstvene radnike. A oni malobrojni koji znaju,znaju da obraćanje onima koji su u sistemu zdravstvene zaštite,plaćeni da štite prava pacijenata (zaštitnik pacijentovih prava,zdravstveni inspektori,članovi raznih komisija,odbora,sudovi časti pri Lekarskim komorama),u praksi nema pozitivnih efekata u korist oštećenih pacijenata,ili članova njihovih porodica,naprotiv,većina napred navedenih rade u korist pacijentove štete jer ČESTO JE SOLIDARNOST SA PRIJAVLJENIM LEKARIMA I DRUGIM ZDRAVSTVENIM RADNICIMA JAČA I VEĆA,nego stručnost,profesionalnost,moral etika napred navedenih. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu: žena zaražena HIV-om, čiji je suprug preminuo od side, tužila je svoju državu zato što je lekar njenog supruga, koji je inače krio od čega on boluje, nije na vreme upozorio na smrtonosni virus kojem je izložena. Ključno pitanje za sud bilo je da li je lekar morao da čuva kao tajnu dijagnozu svog pacijetna ili da upozori njegovu suprugu na opasnost? Dok Strazbur već godinama rešava ovako komplikovane predmete, u Srbiji većina pacijenata ni ne zna kome da se požali ako lekar ne želi da ih pregleda, ako im postavi pogrešnu dijagnozu,ako im prepiše pogrešnu terapiju,načini grešku pri medicinskim intervencijama.........i u mnogim drugim slučajevima kad pacijent snosi štetne posledice zbog nestručnosti,neznanja,bahatosti ili nemara zdravstvenih radnika. Posao im otežavaju ionako oskudne mogućnosti: pritužba zaštitniku prava pacijenata u Bolnici i Domovima Zdravlja i pokretanje krivičnog i(li) građanskog postupka. Razlika i nije neka velika. U prvom se slučaju praktično žale onima koji ih leče,i medjusobno su solidarni,jer svi pre ili kasnije pogreše, a u drugom su, iako žrtve,oni lično ili članovi njihovih porodica, "osuđeni" na dugogodišnje i skupe sudske postupke i brojne opstrukcije samih lekara,sudskih veštaka i drugih organa i pojedinaca koji su plaćeni da pacijente u sistemu zdravstvene zaštite štite,sankcionisanjem takvih pojava,nemara i beprofesionalnog ponašanja,čiji smo svedoci svakodnevno, putem sredstava javnog informisanja. Kod nas se krivična odgovornost lekara nameće kao primarna, a građanska tek mora da se neguje kroz praksu - objašnjava Milan Marković, iz Instituta društvenih nauka. - Pacijenti u našoj zemlji nigde nažalost nemaju posebnu zaštitu. Prvi korak za pacijente jeste da se obrate zaštitniku prava pacijenata u Bolnici i Domovima zdravlja kada smatraju da je njima ili članovima njihovih užih porodica naneta neka šteta,da nisu mogli ostvariti neko pravo koje im po zakonu pripada, da nisu dobili adekvatnu medicinsku uslugu ili je nisu uopšte ni dobili,ili su žrtve nesavesnog lečenja-nemara,bahatog ponašanja lekara i drugih zdravstvenih radnika.... Zaštitnik pacijentovih prava ima obavezu da procesuira slučaj na osnovu činjenica koje je dobio,od strane pacijenata ili rodbine, zatim da razgovara sa lekarima i uzme od njih pismene izjave, ali i da zatraži mišljenje njihovih nadređenih,i zatraži formiranje stručnih komisija za proveru kvaliteta stručnog rada,prijavljenih zdravstvenih radnika i njihovo izjašnjavanje o svakom ozbiljnijem slučaju,narušavanja prava pacijenata,postupanja u suprotnosti sa zakonom,profesionalnom etikom-kodeksom i Hipokratovom zakletvom. Iako sve deluje u teoriji prilično jednostavno, u praksi je situacija drugačija. Zaštitnik pacijentovih prava se u našem sistemu zdravstvene zaštite,nalazi u sukobu interesa,i sve i da hoće ne može zaštititi prava nijednog pacijenta a pogotovo kada se radi o ozbiljnijim slučajevima narušavanja prava,zaštitnik u svom radu nije samostalan,nepristrasan objektivan, zato što ga bira direktor zdravstvene ustanove u kojoj radi i zato što je na njenom platnom spisku i finansira se iz budžeta kao i drugi pa i prijavljeni zdravstveni radnici,čak mu se i kancelarije nalaze u okviru zdravstvenih ustanova,u delu upravnih zgrada ili izdvojen,pored kancelarija drugih zdravstvenih radnika. Marković naglašava,da se u Evropskoj uniji formiraju tela sa mnogo većim stepenom samostalnosti. Ne samo što su potpuno odvojena od medicinskih ustanova i ministarstva zdravlja, već su pripojeni kancelarijama ombudsmana, a njihov rad je mnogo transparentniji - napominje ovaj stručnjak. # # # Poštovani sugradjani interesuje me vaše mišljenje i iskustva (pozitivna i negativna),u vezi sa napred navedenim tekstom tj.odnosom lekar-pacijent u Subotičkoj Bolnici i Domovima Zdravlja.Ima li takvih lekara u našem gradu, koji su posvećeni svom poslu, pacijentima, koji su humanisti, profesionalni i stručni, spremni da posvete svoje vreme (pa i van radnog vremena) pacijentu, lepu reč, ljubazni su, ako ih ima, navedite ih, treba ih pohvaliti, motivisati, podržati, jer verujem da su u manjini. Ako imate druge primere, iskustva, negativne, opet ih navedite, nemojte ćutati, čekati da to neko drugi umesto vas uradi, štedeti takve lekare, omogućavati da se i dalje ponašaju na takav neadekvatan i neprofesionalan način, omogućavati im da ponavljaju svoje greške,da budete na taj način i vi njihovi saučesnici. Naterajte zdravstvene radnike koji se ponašaju i razmišljaju na taj način,kome je materijalni interes ispred zdravlja pacijenata, da promene svoje ponašanje i odnos prema svojim pacijentima, bili oni mladi ili stari,jer ŽIVOT I ZDRAVLJE ČOVEKA SU OSNOVNE I NAJVAŽNIJE LJUDSKE VREDNOSTI,koje su kao takve utvrdjene u svim zakonima,a koje svako mora da poštuje. Boreći se za sebe i svoja prava, zza humaniji odnos,profesionalnost, poštovanje etičkog kodeksa, zakona, iznoseći svoja mišljenja, stavove, iskustva, pohvale, kritike... vi se borite i za prava svog deteta, roditelja, bračnog druga, brata, sestre, prijatelja... koji će jednog dana kad tad, biti pacijenti i možda zato što ste ćutali o svojim negativnim iskustvima,o svakodnevnim negativnim pojavama koje se ne smeju prikrivati, štititi u sistemu zdravstvene zaštite, bojati se, bez razloga da ih iznesete javno. Možda će jednog dana baš vaši najmiliji dospeti u ruke takvih lekara i drugih zdravstvenih radnika, koji taj naziv ne zaslužuju, niti da taj posao obavljaju,jer im nisu važni ni život ni zdravlje pacijenata,nego samo lična-materijalna korist i zbog takvog načina rada, ponašanja, razmišljanja,mnogi nedužni i bespomoćni pacijenti (mladi i stari), će na najgori mogući način biti oštećeni,pa često i svojim životom platiti. DA LI U NAŠEM SISTEMU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE,LJUDSKI ŽIVOT UOPŠTE IMA CENU??? Interesuje me kakva su vaša mišljenja iskustva,stavovi u vezi sa zaštitnikom pacijentovih prava u Opštoj Bolnici,Domu Zdravlja,zdravstvenim inspektorima…i drugim nadležnim organima kojima ste se obraćali za zaštitu,.da li su vam pomogli,da li su vas zaštitili kada ste im se obratili i kada vam je to bilo potrebno???? ili.......