Očno u bolnici

Tekst zviždaljke:

Evo malo iskustva sa očnom ambulantom u bolnici. No mislim da bi mnogi stariji ljudi ovde pisali mesecima svoje kritike, ali pošto ne mogu jer ne vide, ja ću dodati moje iskustvo. Mojoj su majci zakazali jedan običan pregled očiju u bolnici pre godinu dana. Neka, sačekali smo iako je majka jedva pokretna, šlogirana i jedva nešto vidi. Kada je došao zakazani termin, doktorica je bila na GO. Dobro, neka, sačekaćemo i to, a šta bismo drugo mogli. Doktorica je napokon stigla, dijagnostifikovala je kataraktu, glaukom i još par očnih bolesti, koje su tu zbog ne-lečene neke upale. Pa kako i šta da lečimo kada čekamo godinu dana na pregled. Pa ljudi, zar ovome na očnom nema kraja. Nisam mogla da verujem koje je sve bolesti nabrojala. Ajde i to ćemo preživeti, samo neka je operišu i neka bude bolje. Zakazana je operacija, čekamo termin i termin stigao. Majku sam odvukla na odelenje ( odvukla jer jedva hoda i ne vidi i šlogirana je) i sela sam i čekam od pola 7 do 8 i 15 da je prime. Zove nas sestra i kaže da se izvinjava i da nas je zvala ( čita mi pogrešano prepisan broj mobilnog iz sveske na papirić) i nije nas mogla dobiti jer je broj nepostojeći i da idemo kući jer kamion sa medicinskom opremom stoji na granici, jer bolnica nema para ???? i da s vremena na vreme zovem i da se raspitujem šta dalje. Ne znam šta da kažem dalje. Nisam imala snage ni da razmišljam posle svega. A mama od 80 godina , nek čeka, ali šta. Pa šta dočeka.