Subotičko pozorište - ruglo našeg grada

Tekst zviždaljke:

Радови на изградњи суботичког Народног позоришта су опет стали. Међу већ многобројим разлозима за обуставу радова које већ годинама слушамо опет се на првом месту појавио проблем недостатка новца. И тако у круг, мало новца дође , ставе се три цигле , окрене једном кран и радови стану, а центар Суботице остаје и даље право ругло. Колико се разумем у економију обично се каже „Колико новца толико музике“. Да ли је приликом одлуке за почетак градње новог позоришта подвучена црта и направљена паралела – колико новца имамо и шта можемо са тим да градимо?! Да ли је прво неко направио план за позориште које ни Швајцарска не може себи да приушти и онда је почела градња са чувеном узречицом „ Како ћемо – лако ћемо“ ?! Новца нема, а мишљења сам да жеље треба ускладити са могућностима. Мишљења сам да је боље нешто смањити и завршити са мање новца него развући и чекати да неко пошаље новац којег иначе нема?! И сада чекамо да „градски“ политичари предложе „државним“ политичарима да у буџету за 2012. годину оставе мало више новца од којег ће да се позориште заврши. Ко је прочитао дело чувеног писца Самјуела Бекета „ Чекајући Годоа“ схватиће шта чекамо и када ћемо да дочекамо овим темпом. Као сваки грађанин Суботице жеља ми је да живим у граду где је све уређено у складу са нашим – грађанским потребама , а циљ „власти“ је да то обезбеди. Грађани чекају да се зграда позоришта у Суботици сагради у кратком року и да центар нашег града личи на центар града какав заслужујемо и да наше албуме опет красе лепе слике фотографисане у центру нашег прелепог града.