Spremni projekti ključni za razvoj grada

Kada je pre četiri godine sadašnja gradska vlast preuzela vođenje grada, ne samo da su na ulicama bile skele, betonski kosturi, pusta obala Palićkog jezera, već nije bio urađen nijedan projekat, kao preduslov da bi bilo šta počelo da se radi. Slika grada je sada drugačija, što se i golim oko vidi, a urađeno je više od 160 projekata kojima Grad Subotica u svakom trenutku može da aplicira na konkursima koji se raspisuju u našoj zemlji, ali i u inostranstvu.

Zagorka Panić

- Za realizaciju svake investicije najvažniji je projekat i zato se dosta ulaže u dobru projektno-tehničku dokumentaciju, bilo da je reč o sanaciji, rekonstrukciji, izgradnji... Grad Subotica trenutno ima 161 pripremljen projekat,  Zbog toga je najvažnija saradnja gradske vlasti sa Pokrajinskom i Republičkom Vladom, vertikala grad-pokrajina-republika je od ključnog značaja za realizaciju strateških projekata grada. Ta vertikala odlično funkcioniše i to se najbolje vidi u realizaciji investicija u gradu – predočava menadžerka grada Zagorka Panić. - Građani vide početak i završetak radova, ali dok se „ne udari ašov u zemlju“ prethodi kompleksan posao. Realizacija jednog projekta iziskuje dug vremenski period. Najpre je neophodno utvrditi i rešiti imovinsko-pravne odnose, gde često postoji problem u čijoj je nadležnosti javni objekat. Ukoliko su mu osnivači pokrajina ili republika neophodno je dobijanje sagasnosti kako bi mogli da ulažemo, kao što je, na primer, bio slučaj sa Gradskim stadionom. Vrlo je važno da imamo kvalitetan projekat, da projektant stane iza svog posla, kako se prilikom realizacije ne bi susretali sa problemima koji iziskuju i dodatno vreme i dodatna sredstva. Spremni smo da se uhvatimo u koštac sa svim problemima, a nema neršivog problema. Sve može da se reši u skladu sa zakonom i propisima.

Izgradnja kanalizacione mreže

Za svakodnevni život građana najvažnije je ulaganje u komunalnu infrastrukturu – vodovodnu i kanalizacionu mrežu, puteve...

- Oko 90 odsto stanovnika pokriveno je uslugom vodosnabdevanja, 57 odsto uslugom odvođenja i oko 55 odsto uslugom prečišćavanja otpadnih i atmosferskih voda. Grad je u obavezi da svima omogući veću dostupnost vodovodne i kanalizacione mreže a trenutno raspolaže sa 580 kilometara vodovodne i 310 kilometara kanalizacione mreže – ističe naša sagovornica, podsećajući da je od 2016. do 2018. godine u okviru kreditnog i donacijskog aranžmana sa EBRD bankom, u vrednosti od 12.5 miliona evra, realizovano je četiri od pet faza Projekta za unapređenje vodnog sistema Subotice. - Od polovine 2016. do kraja prošle godine izgrađeno je oko 17 kilometara vodovodne i 18 kilometara kanalizacione mreže, kolektori 2 i 7, magistralni vodovod u Lošinjskoj. Tu je i povez magistralnog vodovoda istok-zapad, i sekundarna vodovodna mreža kojom je omogućeno pouzdanije vodosnabdevanje, propisani pritisci i snabdevanje oko 80 odsto građana, privrednih subjekata i ustanova sa prerađenom pijaćom vodom sa Vodozahvata 1. Izgrađena su dva bunara na Vodozahvatu 2, objekat za dohlorisanje vode u MZ "Željezničko naselje" u Ulici 51. divizije. Obezbedili smo sredstva za izgradnju pomoćnih objekata za dezinfekciju pijaće vode na lokaciji vodozahvata Stari Žednik i Bajmok. U te projekte ukupno je investirano oko 355 miliona dinara, a ta sredstva su obezbeđena zajedničkim ulaganjem grada Subotice, AP Vojvodine Pokrajinskog sekretarijata za vodoprivredu i JKP „Vodovod i kanalizacija“. U 2017. godini je počela i izgradnja Postrojenja za preradu vode za piće na Vodozahvatu 2. Sredstva su obezbeđena iz zajma i donacija Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 5.5 miliona evra. Izgrađen je vodovod u Nosi u Hajdukovu, dva bunara u Maloj Bosni i Vodozahvatu 1.

Fabrika vode - Vodozahvat 2

Primarni cilj izgradnje vodovoda je snabdevanje stanovništa vodom za piće a sekundarni cilj je snabdevanje vodom hidrantske mreže za gašenje požara. Izgradnjom kanalizacije u Hipodromskoj ulici je obezbeđena mogućnost da se industrijski pogoni u ovom delu industrijske zone priključe na kanalizaciju, što je bio uslov da se industrijska zona u Malom Bajmoku proširi.

- Tokom ove godine planirano je da se uloži u održavanje kanalizacionog sistema povezivanja kolektora 1 i 0, a za prvu fazu u budžetu grada obezbeđeno je 19.5 miliona dinara. Vlada Republike Srbije je putem Kancelarije za upravljenje javnim ulaganjima opredelila 2 miliona evra za obnovu vodovodnog sistema Subotice to podrazumeva izgradnju mernih mesta (šahtova) na vodovodnoj mreži-formiranje DMA zona (zone bilansiranja), zamenu postojećih dotrajalih vodovodnih cevi, izgradnju novoh vodovoda, povećanje stepena izgrađenosti vodovoda na teritoriji. Tako ćemo znati koliki su gubici vode na pojedinim mestima, što će pokazati opravdanost ulaganja. Pripremamo program za kanalizacionu mrežu, koju planiramo da snimimo, jer je neophodno uraditi detaljniju analizu kanalizacione mreže. Za sada je detektovano deset kritilnih tački, ali ih možda ima i više – najavljuje menadžerka grada.

Kanalizacija na Paliću

Kanalizacija se punom parom gradi i na Paliću i to kao deo projekta „Zaštita biodiverziteta jezera Palić i Ludaš“, koji sa 6.5 miliona evra finansira KFV banka. Često se podseća da do pre četiri godine nije bio rešen niejda predmet eksproprijacije zemljišta duž obale jezera.

- Tokom 2020. godine završiće se izgradnja kanalizacije na Paliću. Iako u momentu preuzimanja projekta, 2016. godine, eksproprijacija zemljišta koje čini zaštitni pojas jezera nije bila ni započeta, za nešto više od godinu dana Grad Subotica je ispunio sve preduslove koji su bili neophodni za početak realizacije projekta, kojim je obuhvaćena izgradnja kanalizacione mreže i crpne stanice, poboljšanje rada prečistača, uspostavljanje zaštitnog pojasa oko jezera, kompletnog zelenog zaštitnog pojasa sa natrkivenim odmorištima i osmatračnicama, izgradnja pešačke i biciklističke staze i izlov. Za relizaciju ovog projekta Grad je iz svog budžeta izdvojio milion evra. Takođe, Ministarstvo građevine odobrilo je 1,3 miliona evra za poboljšanje rada prečistača, a na osnovu izveštaja eksperta iz Nemačke, koga je angažovala banka da sagleda rad prečistača. Dodatna sredstva će se uložiti u opremu koja će pospešiti rad postrojenja, kako bi cela mreža funkcionisala – dodaje Zagorka Panić.

„Ipsilon“ krak je krajem prošle godine konačno završen i on je svakako najznačajnija saobraćajnica ne samo u gradu, nego i u ovom delu Vojvodine. Međutim, dok se on gradio, nisu zaboravljene ni druge saobraćajnice, te se u protekle četiri godine punom parom radilo na uređenju putne infrastrukture, u koju je, zajedno sa obilaznicom oko Subotice, uloženo oko 3.4 milijarde dinara.

- Radili smo po prioritetima i trudili se da izađemo u susret svim našim sugrađanima, a imali smo sluha i za privredu. Lep primer za to je Tolminska ulica, gde smo 2017. godine izvršili kompletnu rekonsrukciju 600 metara ulice u šta je uloženo 32 miliona dinara – podseća Predrag Radivojević, direktor JP za upravljanje putevima, urbanizam i stanovanje. – Tu je i ulica Maksima Gorkog, žila kucavica grada, sa najkritičnijim raskrsnicama sa Štrosmajerovom i ulicom Braće Radić, jer tamo nisu postojale trake za leva skretanja zbog čega je često dolazilo do zastoja. Proširili smo kolovoz, sada postoje dodate trake za skretanje a postavljena je i nova svetlosna saobraćajna signalizacija. U njenu rekonstrukciju je uloženo oko 71 miliona dinara.

Predrag Radivojević

Paralelno sa izgradnjom novih, radilo se i na rehabilitaciji postojećih saobraćajnica. Čak 38 ulica je rehabilitovano u ukupnoj dužini od 16 kilometara u vrednosti oko 135 miliona dinara.

- Najznačajnije među njima su ulice Majšanski put, Zmaj Jovina, Bose Milićević, Miloša Obilića, Braće Majer i Petra Lekovića, Matije Gupca... – dodaje Radivojević. – Tokom ove godine planira se rehabilitacija ulica Ivana Meštrovića, Đure Jakšića, Ivana Zajca, Jo Lajoša, Petefi Šandora, Trg Sinagoge i Sekereš Lasla. U sanaciju zemljanih puteva, gde ne postoje uslovi za izgradnju kolovaza, uloženo je oko 110 miliona dinara, a tucanik je nasut u 37 ulica. Izvršena je i sanacija brojnih atarskih puteva ukupne dužine oko 30 kilometara, kako bi naši poljoprivredici što brže i bezbednije stigli do svojih njiva. Najznačajniji među njima je Žitnički atar, koji povezuje Verušić i Malu Bosnu, Tavakutski put, koji je paralelan sa Somborskim putem i povezuje brojne salaše i imanja sa Tavankutom, Ljutovom i Malom Bosnom.

Radilo se i na povećanju bezbednosti u zonama škola gde smo postavili nove stubove javne rasvete, koji u noćnim uslovima snažnije ukazuju na pešake a u dnevnim upozoravaju vozače na postojanje pešačkog prelaza. To je urađeno kod 13 osnovnih škola.

O uređenju centra grada, slike govore više od svih reči. Izgradnja Zelene fontane je u punom jeku i prema planu, do početka avgusta najuže gradsko jezgro dobiće potpuno novi izgled.

- Na mestu nekadašnje Zelene fontane, imaćemo jednu modernu parternu fontanu, uređen i ozelenjen Trg sa tri bazena sa mirnom vodom, u šta će biti uloženo više od 125 miliona dinra, a u narednom periodu to i uraditi planiramo da kompletno obnovimo popločanje od Jadrana, kompletan Korzo, pored pozorišta, sve do Trga republike – najavljuje Radivojević. – Poseban izgled prostoru kod zgrade Jadrana daće spomenik kralju Petru Prvom Karađorđeviću. Spomenik kralju koji je bio izuzetno cenjen i poštovan na ovim prostorima biće u bronzi i u prirodnoj veličini.

Izgradnja biciklističe staze

BICIKLISTIČKE STAZE - U okviru projekta "Opti-bike", koji se realizuje kroz Interreg-IPA program prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, u Subotici se gradi 7.9 kilometara biciklističkih staza u naseljima Kelebija i Bački Vinogradi u šta će biti uloženo 65 miliona dinara bez PDV-a. Pored postojećih 37.4 kilometara, u Subotici će u dve faze biti izgrađeno još 7,9 kilometara biciklističkih staza, u Tompi će biti izgrađena biciklistička staza u dužini od 3,2 kilometara, a u Ašothalomu 6,9 kilometara. Ovaj projekat ima za cilj optimizaciju saobraćaja u pograničnoj zoni, planiranjem i izgradnjom biciklističkih staza. Spremna je i dokumentacija za izgradnju staza ka Slobodnoj zoni.

Rekonstruisane su i biciklističke staze, a pre dve godine i posebno kritična deonica za Prvoj kasarni. Tu je i kilometar i po staza na Horgoškom putu na Paliću, u šta je uloženo 13 miliona dinara.

SPORTSKA INFRASTRUKTURA - U protekle tri i po godine u razvoj sportske infrastrukture uloženo je oko 190 miliona dinara, dok se iz budžeta grada za sportske klubove izdvaja oko 100 miliona dinara. Sredstvima republičke Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima planira se obnova Gradskog stadiona, koji će biti među najmodernijima u zemlji, prema UEFA standardima. Imaće kapacitet 8.800 sedišta i kompletne sadržaje. U novembru 2018. postavljena je kompletna travnata podloga na centranom fudbalskom terenu, izgrađena je nova atletska staza i rekonstruisane su svlačionice. Krajem marta 2017. na Gradskom stadionu konačno su zasijali reflektori – projekat koji je započet još pre jedanaest godina uspešno je završen za svega osam meseci i u njega je uloženo 58 miliona dinara.

Stadion danas

Projekat budućeg stadiona

Renovirani su sportski tereni u mnogim školama u gradu i prigradskim naseljima. Rešen je decenijski problem klimatizacije Hale sportova u šta je uloženo 24 miliona dinara. Gradski bazen u Dudovoj šumi od novembra 2016. pokriven je novim balonom. Posle 17 godina renovirani su rukometni, košarkaški i dva odbojkaška terena u okviru SRC „Janko Pejanović“ na Paliću, a vrednost investicije je 10 miliona dinara.