"Aleksina bašta" mesto gde osobe sa invaliditetom dolaze sa osmehom

Njihova borba ujedinila je Srbiju i promenila način razmišljanja mnogih od nas. Najviše je, ipak, promenila živote njihovih porodica.

Ovog oktobra navršiće se tri godine kako je mali Aleksa, i pored lavovske energije i želje za životom, izgubio bitku sa Batenovom bolešću. Međutim, on i dalje živi i to kroz „Aleksinu baštu“ u kojoj  njegovi roditelji Jelena i Stevan punog srca dočekuju osobe sa invaliditetom.

- Njegova borba nam je potpuno promenila život, okrenula nas ka filantropiji i znali smo da čime god se budemo bavili u životu to će biti usmereno na pomoć drugima, naročito deci sa invaliditetom – pričaju nam Jelena i Stevan u svom domaćinstvu na ulazu u Ljutovo. – Briga oko Alekse zahtevala je stalnu posvećenost i bili smo svesni da ne možemo da imamo klasične poslove, već neki koji možemo u svakom trenutku da prekinemo  i dođemo kući ukoliko se Aleksi stanje iskomplikuje. Napisali smo projekat za proizvodnju humusa glistenjaka koji uključuje i radionicu za osobe sa invaliditetom i naša ideja je osvojila treće mesto na nacionalnom i drugo mesto na regionalnom Forumu za zelene ideje. Tako je 2016. nastala „Aleksina bašta“ i njena sestrinska organizacija „UG San“.

Tada počinje novo poglavlje u životu Jelene i Stevana.

- U sklopu farme „Happy Chiken“ počeli smo sa uzgojom koka nosilja i proizvodnjom organskih jaja. Želeli smo da na ovom mestu osobe sa invaliditetom upoznamo sa ovim načinom proizvodnje, da im ovde organizujemo radionice i neke vidove radnih terapija. Međutim, znali smo koliko je teška finansijska održivost i da mnogi projekti žive samo dok ima para a mi nismo hteli da dođemo u tu situaciju. Tako smo implicirali na međunarodnom projektu, koji obuhvata pet balkanskih zemalja, i u konkurenciji od 100 projekata naša ideja o farmi koka nosilja je podržana sa šest hiljada evra – objašnja Stevan. – Uložilo smo mnogo više od toga ali želimo da ideju da postavimo na čvrste noge. Sa 300 koka i jajima koja prodajemo želimo da udruženje „San“ bude održivo i da uvek ima mogućnost da organizujemo aktivnosti osoba sa invaliditetom, kao i da socijalnim preduzetništvom pomognemo ljudima kojima je potrebno.

Želja Jelene i Stevana je i da počnu prozvodnju organskog povrća, a u toku je i izgradnja ekološkog kokošinjca od slame i blata.

- Sve je krenulo od Alekse, znam da bi on ovako nešto voleo, jer uvek kada sam bila u kontaktu sa decom sa invaliditetom razmišljala sam šta će biti sa njima kada im roditelji ne budu živi. Zato nam je želja i da u budućnosti napravimo „Aleksin kamp“ gde bi oni, uz podršku, mogli da žive i rade – dodaje Jelena, koja sada brine o jednoj devojčici iz „Kolevke“. – Do tada želimo da ovde budu radionice, na kojima će se oni osećati lepo i korisno. Vidim koliko ta deca mogu, koliko se lepo osećaju kada rade i uče i želimo da ovde bude mesto gde će uvek nasmejani dolaziti.

Kako izgleda rad na farmi i kako se gradi kuća „od blata iz inata“, minulog vikenda uverili su se članovi Udruženja „Zajedno“.

- Sa šest korisnika došli smo da pomognemo u izgradnji kokošinjca i vidim kako svi uživaju u radovima. To im je jako značajno, jer nemaju baš puno prilike da se upoznaju sa prirodom i sa ovakvim načinom života - kaže voditeljka odrasle grupe Marija Martić. – Važno je i da rade, da
nauče da cene rad i malo izađu iz svog zatvorenog sveta.