Kakva je sudbina Ekonomske škole "Bosa Milićević"?

Zgradu u Ulici Đure Đakovića pod brojem 21 podigla je Jevrejska zajednica u Subotici tridesetih godina prošlog veka, kao jevrejsku bolnicu "Dr Bernard Singer". Iako je za vreme Drugog svetskog rata zadržala svoju funkciju, zgrada je zbog devastiranosti pedesetih godina obnovljena i pretvorena u porodilište, da bi dve decenije kasnije počela da se koristi za potrebe obrazovanja, u kojoj je najpre radila Medicinska škola, a od 1985. godine do danas Ekonomska škola "Bosa Milićević".

Zakonom o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama iz 2006. godine, ovaj objekat je vraćen Jevrejskoj opštini Subotica, a kako objašnjava predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Robert Sabadoš, koji je u to vreme bio na čelu Jevrejske opštine Subotica, odmah nakon što su se pojavile zakonske mogućnosti za restituciju, Grad je kontaktiran kao jedan od osnivača škole u cilju postizanja sporazuma o korišćenju zgrade.

- U razgovoru sa ljudima koji su to vreme bili zaduženi za obrazovanje i gradonačelnikom, rekli smo da je naš prevashodni cilj da ovaj objekat ostane u funkciji obrazovanja, dakle, nismo želeli da tamo ponovo bude bolnica, već nam je stalo da ta zgrada zadrži funkciju koju ima sada. Grad je prihvatio našu ponudu i sklopljen je sporazum prema kojem zatečeno stanje ostaje nepromenjeno, s tim da će se Grad obavezati da nam postepeno isplaćuje zakupninu po onim propozicijama po kojima izdaje svoje objekte trećim licima - objašnjava Sabadoš.

Ipak, mogućnost da se Ekonomska škola izmesti iz ove zgrade saopštena je 2018. godine, kada je Odlukom Vlade Srbije ukinuta OŠ "Miloš Crnjanski". Kako je tada objašnjeno na konferenciji za medije, namera lokalne samouprave bila je da se uradi prenamena prostora OŠ "Miloš Crnjanski" tako da Ekonomska škola dobije funkcionalan objekat sa fiskulturnom salom, dok bi Grad, koji na godišnjem nivou plaća zakup zgrade nešto više od dva miliona dinara, ostvario uštedu kako u budžetu, tako i u pogledu komunalnih troškova i održavanja objekta.

- Nije bilo pritisaka ni sa jedne strane da se izmestimo iz zgrade, pogotovo ne od strane Jevrejske opštine koja je od samog početka podvlačila da želi da ovaj objekat ostane škola, ali je postojala normalna težnja od strane Gradske uprave, pokrajinskih i republičkih vlasti i još uvek postoji da se to reši, u smislu da se ne plaća zakup ako ne mora - kaže Imre Zombori, direktor Ekonomske škole "Bosa Milićević", objašnjavajući da je škola za te potrebe sačinila popis neophodnih uslova koje bi eventualni novi objekat trebalo da ispuni u slučaju izmeštanja, na osnovu čega su potom rađene i procene. - Gledali su se planovi raznih objekata, između ostalog i tog objekta (OŠ "Miloš Crnjanski"), vršila su se premeravanja, ali za sad je zaključak da nema preseljenja. To je kompleksno pitanje, jer se ne radi samo o uslovima koje treba obezbediti, već se mora uraditi i adaptacija prostora. Znači, u bilo koji prostor da se škola preseli, mora da se uradi adaptacija koja zahteva i određene troškove.

Prema rečima Sabadoša, Jevrejskoj opštini Subotica se do danas niko nije obratio sa informacijom o izmeštanju Ekonomske škole, niti su o ovoj nameri dobili zvanično obaveštenje od lokalne samouprave, već su za tu mogućnost saznali iz medija. Ističu da sa školom imaju odličnu saradnju, kao i da bi, ukoliko bi došlo do izmeštanja, ovaj objekat zadržao obrazovnu funkciju.

- Prošle godine smo čuli da postoji ta mogućnost i mi smo to sa žaljenjem prihvatili, ali smo prihvatili odluku, jer ako ima odluke to je u redu, ali bismo želeli da ostane škola i da u tom objektu bude škola, ništa drugo, nego škola - ističe Sabadoš.

Ekonomsku školu trenutno pohađa 705 učenika raspoređenih u 28 odeljenja, pri čemu se pojedini obrazovni profili, poput kuvara i konobara, školuju po modelu dualnog obrazovanja, dok učenici ekonomskih smerova praktičnu nastavu pohađaju u školskim kabinetima.

- Imamo dovoljno učionica, profesionalnu kuhinju koja zahteva struju, vodu i druge instalacije, šest kabineta opremljenih sa računarima, imamo bankarski i poslovni softver, a ekonomisti rade u virtuelnom preduzeću, virtuelnoj banci i turističkoj agenciji. Dakle, prostorno i infrasturkturno smo opremljeni za održavanje nastave i to se stalno usavršava. Mi smo ovde zadovoljni i bili bismo zadovoljni i na drugom mestu ako se tako odredi, ali da to odgovara našim uslovima, a odluka o tome je na organima koji nam obezbeđuju funkcionisanje, odnosno Gradu, Pokrajini i Republici - zaključuje Zombori.