U potresnom istorijskom filmu "Dara iz Jasenovca" glumile i dve Subotičanke
"Dara iz Jasenovca" je srpski film snimljen po scenariju Nataše Drakulić, u režiji Predraga Antonijevića. Premijera je trebala biti održana 22. aprila 2020. godine ali je zbog pandemije odložena za godinu dana. Usled turbulentnih dešavanja u protekloj godini premijera filma održana je 25. novembra 2020. na Kosovu i Metohiji, u Gračanici.
Radnja govori o stradanjima srpskih muškaraca, žena i dece u logoru smrti "Jasenovac" u doba Nezavisne države Hrvatske, tokom Drugog svetskog rata. Ovo je prvi srpski igrani film koji govori o jednom od najstrašnijih koncentracionih logora u istoriji, snimljen 75 godina nakon zatvaranja istog. U filmu svoje mesto su našle i glumice subotičkog Narodnog pozorišta Vesna Kljajić Ristović (Ruža) i Sanja Moravčić (humanitarka Dijana Budisavljević).
Vesna se pojavljuje u prvoj četvrtini filma, kroz lik Ruže, nakon što su žene i deca odvojene od starijih muškaraca. Na ulazu u logor "Jasenovac" im se oduzimaju sve materijalne vrednosti, uz komentar "da će im kasnije vratiti".
Tokom pregleda Ruža uplašeno negira da ima bilo kakve vrednosti. Prilazi joj vojnik NDH, radi telesnu pretragu, ne nalazi ništa, međutim na dodatnu intervenciju ženske osobe iz vojske NDH ponovili su pretragu i u marami su joj našli nakit umotan u parče bele maramice, koji je pokušala da sačuva jer, kako je rekla, za nju on ima neprocenjivu vrednost.
- Nemojte mi to. To mi je od pokojne majke. Ne uzimaj mi to, kad te molim! - kratko je kroz plač prozborila Ruža (Vesna), nakon čega je ustaša Ante Vrban (tzv. trovač dece) sa stola podigao pištolj i ubio je pred svima, uz upozorenje da će svi koji ne predaju vrednosti isto tako proći.
Druga Subotičanka, naša SUgrađanka Sanja Moravčić, imala je ulogu koja je bila prikazana u drugoj polovini filma, gde kao humanitarac dolazi po decu u logor "Gradiška" i po utvrđenom spisku odvodi decu u autobuse, da ih odvezu u smeštaj u druge domove, da se pokatoliče i započnu novi život sa nekom drugom porodicom.
Naša Sanja, tumačila je karakter Diane Budisavljević (humanitarka austrijskog porekla koja je tokom Drugog svetskog rata spasila 15.336 dece iz ustaških logora smrti u NDH) koji je u svom tom haosu brižno pokušavao uplašenim majkama da objasni da udomljavanjem ustvari spašavaju svoju decu od sigurne smrti, uveravajući ih da se vodi evidencija gde koje dete ide. Kao što je i poznato, majke i deca većinom nisu doživele dan da se ponovo ujedine.
Desetogodišnja Dara i njen dvogodišnji brat Buda upravo odlaze jednim od ovih autobusa. Iako po "spisku" razdvojeni, Dara je uspela da nađe način da ostane uz svog brata, jer se, kako kaže, zavetovala majci da se ona i brat nikada neće rastati.
Potresna priča o užasnim zločinima ustaša iz NDH emitovana je sinoć na RTS-u, u bioskopima širom Srbije se očekuje u aprilu, a ranije tokom februara film su mogli da pogledaju u SAD, jer je "Dara iz Jasenovca" bila srpski kandidat za Oskara. Nažalost, politika je (i) ovom prilikom umešala prste, film nije posmatran iz ugla umetničke vrednosti, kao skup dokazanih istorijskih činjenica, nego je podlegao lobijima uticajnih.
Film se već od jutros može skinuti sa torenta u vrlo kvalitetnom formatu, a u pripremi su i titlovi na više najzastupljenijih jezika kako bi ovo potresno igrano ostvarenje mogao da pogleda što veći broj ljudi.
Režiser Predrag Antonijević otkrio je uoči TV premijere da je u u pripremi serija koja će takođe biti emitovana na RTS-u, a dotaći će se egzodusa i stradanja srpskog stanovništva u akciji "Oluja" 1995. godine.
Da li ste gledali "Daru iz Jasenovca"? Kakav utisak vam je ostavio film? Recite nam u komentarima na sajtu.
Neki od komentara na našoj Fejsbuk stranici:
- Bolna i potresna priča obojena krvlju i najtežim mukama. I još strašnije što je istinita. Nevine žrtve su zaslužile da se o ovoj nepravdi kaže istina. Ne treba je skrivati. Ne ponovilo se nikada.
- Mogla sam da pogledam prvih 10 minuta. Film je strašno težak i ne preporučujem za osobe slabog srca. Konačno svet mora da vidi užase od strane nacista i ustaša nad nedužnim narodom, ne ponovilo se nikad više!
- Film u celosti nisam mogla pogledati, prvih 15 minuta, i to mi je bilo napeto, teško i strašno.
- Pogledala sam, bilo je teško za gledati, a neko je to i proživeo.
- Koliko god da boli, Istina mora na stol i mora se rasčistiti sa mračnom prošlošću jer samo tako mozemo pronaći puteve jedni prema drugima.
- Film je nažalost pun krivotvorina i izmišljotina, a jedina mu je svrha izazivanje mržnje i to ne samo prema nacistima, nego prema jednom cijelom narodu. Zanimljivo da se povlače paralele s nedavnim ratom. "Časna sestra" u ovom filmu oko vrata nosi krunicu! To nikada nije bio slučaj, ali su hrvatski vojnici u prošlom ratu nosili krunice, pa se time neizravno sugerira da su hrvatski branitelji nasljednici onih vremena, a četnički koljači prošloga rata su valjda uspoređeni s "nevinim žrtvama". Jadno!
- Zločin bez presedana, nema dalje. Svaki komentar može biti samo da je film, potresan, strašan, jeziv, sa najtužnijim emitikonima propraćen. Odgledao sam film, knedle u grlu prestao sam da brojim u prvih par minuta, a suzne oči smetale su mi svo vreme gledanje filma. Ono što je najstrašnije, zar je moguće da je tako lako ubiti, preklati, mučiti jedan narod, sa akcentom na decu, samo zato što su druge vere, nacije, samo zato što su Srbi, ali i da je u pitanju bilo koja druga nacija ili vera - strašno! Strašno i za svaku osudu! O svemu ovome o strahotama tih nesrećnih, nedužnih ljudi, treba na godišnjem nivou da se snimi po film. Zaboraviti svakako nikad, a svi oni koji nipodaštavaju ovaj film i Jasenovac uopšte, neka se pogledaju u ogledalo i razmisle ... o mnogo čemu. Da se nikad više nikome i nigde ne ponovi! Pokoj vam duši i slava vam mučenici!
- Imali smo prilike da gledamo izvanredan, ali težak film "Dara iz Jasenovca"...Čekali smo na ovakav film skoro 80 godina. U filmu smo imali prilike da vidimo i Dinka i Nadu Šakić. Dinko je bio zapovednik logora Jasenovac, a Nada je bila polusestra Vjekoslava Maksa Luburića i bila je čuvar ženskog logora Stara Gradiška. Dinko i Nada Šakić posle rata uspeli su da pobegnu. Dinko je u maju 1945. kao telohranitelj Ante Pavelića otišao prvo u Austriju...a nakon toga u Italiju gde je uz pomoć katoličkih sveštenika, pacovskim kanalom, stigao do Argentine. Imao je i drugi identitet. Koristio je ime Ljubomir Bilanović. Tek 1995. otkriva svoj identitet i sastaje sa hrvatskim predsednikom Tuđmanom. SR Jugoslavija tražila je izručenje ovog zlikovca ali je to isto učinila i Hrvatska. Tamo je i isporučen, održano je nekakvo trivijalno suđenje i on je "osuđen" na 20 godina, bez presude za genocid. Umro je 2008. godine i kremiran je u ustaškoj uniformi. Nada Esperanca Šakić, čije izručenje je takođe tražila SRJ, ali i Hrvatska. Izručena je takođe Hrvatskoj., takođe je oslobođena svih optužbi. Živela je u Hrvatskoj, u elitnom domu za stare u Zagrebu a bila je proglašena za nacionalnog heroja i zaslužnog građanina. Umrla je 2011. godine. Da li shvatate koliko je malo godina prošlo od smrti krvnika Dinka i Nade Šakić? Dinko je umro pre 13 godina, Nada pre 10 godina, a film smo čekali skoro 80 godina. Koliko godina ćemo čekati pravdu?! Nikada ne smemo oprostiti, nikada ne smemo zaboraviti!
- Film je odličan i prikazano je samo 10% od onoga sto su činili. Trebalo je da izađe pre 60 godina na ekrane pa ne bi došlo do ovog sto je bilo. Neka se svako srami svoje sramote, a žrtvama neka je laka zemlja!
- Nažalost film mnogo kasni i prikazuje deo stradanja srpskog i jevrejskog naroda, Roma i nepodobnih Hrvata. Jasenovac je bio mnogo gori... Nemački vojnici su se zgražavali dešavanjima u Jasenovcu... pakao na zemlji, nepojmljivo normalnoj osobi.
